KAKO ČOVEK DA SE OPHODI PREMA SVOJIM NEPRIJATELJIMA: Prepodobni Simeon Želnin otkriva šta da uradimo kada nas neko namerno povredi

Kada nas neko ponizi, uvredi ili nam namerno nanese nepravdu, prvi poriv često je da uzvratimo. Nekada to činimo ćutanjem kojim kažnjavamo, nekada oštrim odgovorom, a nekada željom da drugome vratimo upravo ono što je nama učinio. Pravoslavni put, međutim, ne traži ni ponižavanje sebe ni čovekougodništvo, već drugačiji odnos prema onome ko nas povređuje. Jednu takvu meru daje pouka Prepodobnog Simeona Želnina, koji govori o tome kako se odnositi prema onima sa kojima smo u sukobu.

– Ophodi se prema onima koji su u zavadi sa tobom bez čovekougodništva, straha ili stida – na Hristov način, smireno, čvrsto, popustljivo, a ponekad, kada je potrebno, čak i oštro. Jedan Bog ih je stvorio, tebe takođe. Svi moramo umreti. Ne obraćaj pažnju na one koji te iskušavaju. Oni ne mogu ništa sami – oni su samo pioni. Misli ovako: Opraštam i ne zameram svima koji su mi na bilo koji način „zasolili“. Oprosti nam svima, Gospode, i spasi nas. Nastavi da poštuješ one koji te vređaju. Možda će se kasnije pokajati. Budi im zahvalan – oni doprinose tvojem spasenju – Božjim promislom”, govorio je Prepodobni Simeon Želnin.

U ovoj pouci nema poziva da se nepravda nazove pravdom, niti da se čovek povuče pred svakom uvredom. Naprotiv, Prepodobni Simeon pominje i čvrstinu, pa čak i oštrinu kada je potrebno. Ali granica je jasna: odgovor ne treba da bude vođen osvetom, strahom ili željom da se dopadnemo drugima.

Posebno je snažna njegova misao da onaj koji nas vređa može, Božjim promislom, postati i povod za naše spasenje. To potpuno menja pitanje koje sebi postavljamo posle sukoba. Umesto da razmišljamo kako da drugome vratimo, možemo da se zapitamo šta ćemo mi učiniti sa uvredom koju smo primili. Oprostiti, po ovoj pouci, ne znači zaboraviti granice. Znači ne dozvoliti da tuđa nepravda odredi naš odgovor.

Čitanje Jevanđelja za sredu 19. sedmice po Duhovima

Poslanica Svetog apostola Pavla Filipljanima, začalo 237 (1,12-20)

12. Hoću pak da znate, braćo, da je ono što se zbilo sa mnom samo doprinelo napretku jevanđelja,  13. Tako da sav carski sud i svi ostali znaju da sam u okovima za Hrista.  14. I mnoga braća u Gospodu, obodrena okovima mojima, još više su se osmelili da bez straha govore reč Božiju.  15. Jedni, doduše, iz zavisti i svađe propovedaju Hrista, a drugi od dobre volje;  16. tako da jedni iz prkosa objavljuju Hrista s nečistom namerom, misleći da će naneti žalost mojim okovima; 

17. a drugi iz ljubavi, znajući da sam ovde za odbranu jevanđelja.  18. Šta onda? Bilo kako mu drago, pritvorno ili istinski, Hristos se propoveda; i tome se radujem, a i radovaću se;  19. jer znam da će se ovo okrenuti na moje spasenje po vašoj molitvi i pomoću Duha Isusa Hrista,20. Braćo, kao što pouzdano čekam i nadam se da se ni u čemu neću postideti, nego da će se Hristos kao svagda i sada svom smelošću veličati u telu mojemu, bilo životom bilo smrću.

Jevanđelje po Luki, začalo 21. (5,33-39)

33. A oni mu rekoše: „Zašto učenici Jovanovi poste često i molitve čine, a tako i farisejski; dok tvoji jedu i piju?”  34. A on im reče: „Zar možete naterati svatove da poste dok je ženik s njima?  35. Nego će doći dani kad će se oteti ženik od njih, i onda će postiti u one dane.”  36. Kaza im pak i priču: „Niko ne meće zakrpu od nove haljine na staru haljinu, inače će i novu razdreti, i staroj ne odgovara zakrpa od nove.  37. I niko ne sipa vino novo u mehove stare, inače vino novo razdere mehove, i ono se prolije, i mehovi propadnu.  38. Nego vino novo u mehove nove treba sipati, i oboje će se sačuvati.  39. I niko ko je pio staro neće odmah novoga: jer veli: staro je bolje.”

BONUS VIDEO

Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.

Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.

Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.

Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.