KAKO BOL, TUGU I NESREĆE DRUGIH PREUZIMAMO NA SEBE?! Upozorenje Prepodobnog Marka Podvižnika koje uvek treba imati na umu!

U pravoslavlju, greh se ne posmatra samo kao prestup prema Bogu, već i kao povređivanje bližnjeg, jer svaka izgovorena reč, učinjeno delo i pokazana netrpeljivost mogu ostaviti dubok trag na drugom čoveku.

Zato se vernici pozivaju da paze na svoje postupke, da ne povređuju druge i da budu svesni odgovornosti koju nose za bol koji nanose svojim bližnjima.

Povređivanje ne mora uvek da bude posledica teških reči ili otvorenog sukoba. Nekada je dovoljan hladan odnos, odbacivanje, nepravedan postupak ili ravnodušnost prema nečijoj patnji.

Ono što je jednoj osobi možda beznačajno, drugoj može doneti tugu, osećaj odbačenosti i dugotrajnu bol. U pravoslavnom učenju, odnos prema bližnjem zauzima važno mesto u duhovnom životu, a ljubav, praštanje i uzdržavanje od osuđivanja predstavljaju vrline kojima hrišćanin treba da teži.

O posledicama povređivanja drugih govorio je i Prepodobni Marko Podvižnik, ukazujući na duhovnu odgovornost koju čovek preuzima kada svojim rečima, delima ili ponašanjem nanese bol drugome.

„Kada povrediš drugu osobu, bilo rečju, delom ili čak hladnim stavom, ti nevidljivo preuzimaš njenu tugu i bol na sebe. Sve ono što ona doživljava kao posledicu bola koji si joj naneo, na kraju stiže i do tebe, u vidu duhovnih iskušenja, briga, tuge i gubitaka. Kao da Bog govori: „Oseti na sebi ono što si naneo drugome.“ Greh nanošenja bola ne prolazi bez posledica; on se vraća onome ko ga je počinio, tačno srazmerno rani nanetoj drugoj osobi.“

Bonus video

Ako čovek ponižava druge, vređa ih, osuđuje i prema njima pokazuje prezir, ne može očekivati da će takav odnos ostati bez posledica po njegov duhovni život.

Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.

Kada neko više ne želi da bude deo našeg života, insistiranje i pokušaj da ga zadržimo može samo produbiti bol.

Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.