KADA SE NAĐATE U SITUACIJI DA NE ZNATE ŠTA DA URADITE, SAMO SLEDITE OVAJ PUT! Sveti Gavrilo Gruzijski kaže da je jedno on siguran i da vodi baš tamo gde i treba!

Postoje trenuci kada čovek učini sve što je u njegovoj moći, a ipak ne uspeva da pronađe rešenje za problem koji ga pritiska. Što više razmišlja, traži izlaz i pokušava da predvidi svaki naredni korak, to mu se čini da je odgovor sve dalje.

Upravo u takvim okolnostima pravoslavna vera čoveka podseća na važnost poverenja u Boga i njegovu promisao.

Kada ljudska snaga nije dovoljna

Čovek često želi da unapred zna kako će se neki događaj završiti. Brine zbog onoga što tek treba da dođe, vraća se mislima na ono što je već prošlo i pokušava da pronađe način da svojim razumom upravlja okolnostima koje ne može da promeni.

Takva briga može da unese nemir u srce i da čoveka udalji od molitve i unutrašnjeg mira.

Pravoslavno iskustvo uči da vera ne znači odsustvo teškoća, već poverenje da čovek ni u njima nije napušten. Božija promisao deluje i onda kada čovek toga nije svestan. Ono što se u jednom trenutku čini kao zatvoren put, vremenom može dobiti potpuno drugačiji smisao.

Poverenje umesto neprestane brige

Kada ne postoji mogućnost da se određena okolnost odmah promeni, čoveku ostaje da učini ono što može, a ono što prevazilazi njegove snage da prepusti Bogu. Molitva tada nije samo traženje rešenja, već i predavanje sopstvene volje Božijoj volji.

Sveti oci često su govorili o tome da čovek treba da se čuva preterane brige za budućnost. Niko ne može da zna sve što ga čeka, niti može svojim mislima da upravlja svim događajima. Zbog toga je poverenje u Boga jedno od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.

Sveti Gavrilo Gruzijski upravo takvu veru povezuje sa predavanjem Bogu onoga što čovek sam ne može da reši:

„Kada ne možeš da rešiš problem i ne znaš šta da radiš, uzdaj se u Božiju promisao i ne razmišljaj ni o čemu drugom.“

Bonus video

Bog vidi i ono što mi ne možemo.

Prošlost čoveku nije data da je iznova živi.

Bog nikad ne ostavlja čoveka u nevolji.

Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.