Ubrzan tempo svakodnevnog života, u kojem se obaveze smenjuju jedna za drugom bez pravog predaha, često ostavlja čoveku malo vremena da se okrene sebi. U takvom ritmu lako se prelazi preko sopstvenih grešaka, još lakše se potiskuje neprijatnost koja dolazi iznutra, a savest se polako utišava.
Vremenom, čovek počinje da gubi osećaj za ono što je u njemu važno, kao i sposobnost da se iskreno suoči sa sobom. U takvom stanju, reči koje dolaze iz predanja Crkve dobijaju posebnu težinu, a jedna od njih pripada Svetom Jovanu Zlatoustu, koji jasno govori o posledicama greha i potrebi za pokajanjem.
– Greh ostavlja na nama takvu mrlju koju ne mogu oprati ni hiljadu izvora, već samo suze pokajanja. Kad nema suza pokajanja, koje očišćavaju dušu, duša će oslepeti – govorio je Sveti Jovan Zlatoust.
Zlatoust govori o grehu kao o stvarnosti koja ostavlja trag u čoveku, ne samo spolja, nego i iznutra. Taj trag, prema njegovim rečima, ne može nestati sam od sebe niti se može prikriti. Potrebno je nešto dublje, nešto što dolazi iznutra, a to su suze pokajanja, koje u njegovom učenju imaju snagu očišćenja.
On pokajanje ne prikazuje kao trenutni osećaj krivice koji brzo prođe, već kao unutrašnji preokret. To je trenutak kada čovek prestaje da opravdava sebe i počinje da sagledava istinu o sopstvenom životu. U tom procesu nema spoljašnje buke, sve se odvija u tišini čovekove savesti, gde se odvija najvažniji razgovor koji čovek može da vodi. U toj jednostavnoj, ali zahtevnoj odluci, krije se i početak unutrašnjeg čišćenja o kojem Zlatoust govori.
Tokom liturgije u Kragujevcu mitropolit šumadijski govorio o suštini pokajanja i upozorio da istinsko obraćenje ne počinje rečima, već promenom misli, želja i čitavog načina života, bez čega nema ni spasenja.
Svaki odnos, koji ostane opterećen nepravdom, ostavlja trag i u duši čoveka.
Učenje jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja usmerava pažnju na to da se upravo kroz različitosti gradi punoća ljudskih odnosa i razumevanja među ljudima.
U besedi za sredu 3. sedmicu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek, i pored znanja o posledicama greha, često ostaje nepromenjen i zarobljen u obrascima koje i sam prepoznaje kao pogrešne.
POGLEDAJTE JOŠ:
TRAGEDIJA I BOL ZAUSTAVILI DAH JEDNE SVEŠTENIČKE KUĆE: Odlazak malog anđela Jovana Kneževića
„Nećemo vam ponuditi roštilj, pivo ili specijalitete sa ražnja“: Partizan poslao originalnu poruku Grobarima
PLATA I SIGURAN DRŽAVNI POSAO! Otvoren je konkurs u VOJSCI SRBIJE – ovo nije oglas za svakog, tu su i uslovi!