U pravoslavlju, ćutanje pred zlom nije znak mudrosti niti očuvanja sopstvenog mira, već često predstavlja prikrivenu slabost i ravnodušnost. Na to je još u 11. veku upozoravao Sveti Simeon Novi Bogoslov, jedan od najznačajnijih teologa pravoslavne crkve, čija poruka i danas odjekuje kao opomena savesti vernika.
– Svaki sluga koji, čuvajući svoj mir, nije uradio ništa da bi zaustavio lopove od provale u kuću svog gospodara biće osuđen od njegovog gospodara kao lukavi lopov iako nije ništa uradio da mu pomogne – govorio je Sveti Simeon Novi Bogoslov.
Ova misao otvara pitanje koje se nalazi u samom srcu hrišćanskog života: da li je dovoljno samo ne činiti zlo ili se od čoveka očekuje i aktivna borba za dobro i istinu?
Odgovornost pred Bogom i ljudima
U pravoslavlju se naglašava da vera nije pasivna, već delatna. Ravnodušnost pred nepravdom nije neutralan stav, već prećutno saučesništvo. Onaj ko zatvara oči pred grehom i nepravdom, pravdajući se željom da sačuva svoj mir, zapravo izneverava poverenje Gospodara – Hrista.
Kao što sluga koji ne brani kuću od provalnika snosi krivicu, tako i vernik koji ne brani svetinju života i zajednice biva odgovoran pred Bogom.
U savremenom društvu, gde mnogi biraju da budu posmatrači radi lične udobnosti, poruka Svetog Simeona zvuči kao izazov i poziv na budnost. Hrišćanin je, po učenju Crkve, so zemlji i svetlost svetu, što znači da ne sme ostati ravnodušan prema zlu jer i ćutanje može biti greh – greh propusta.
Pouka Svetog Simeona nije samo istorijska nego i savremena: vera zahteva delanje, a ne samo izbegavanje zla. Hrišćanin nije pozvan da bude nemi posmatrač, već svedok istine – makar i po cenu sopstvenog mira.
Čitanje Jevanđelja za petak prve sedmice po Duhovima
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 82 (2,14-29)
14. Jer kad neznabošci nemajući zakona čine od prirode što je po zakonu, oni nemajući zakon sami su sebi zakon; 15. oni dokazuju da je u srcima njihovim napisano ono što je po zakonu, pošto svedoči savest njihova, i pošto se misli njihove među sobom optužuju ili opravdavaju, 16. na dan kada Bog uzasudi tajne ljudske po jevanđelju mom kroz Isusa Hrista. 17. Gle, ti se zoveš Judejac i oslanjaš se na zakon, i hvališ se Bogom, 18. i znaš volju (njegovu), i umeš da razlikuješ šta je dobro, naučen od zakona; 19. i smatraš da si vođ slepima, svetlost onima koji su u mraku,
20. vaspitač nerazumnima, učitelj deci, koji ima oličenje znanja i istine u zakonu. 21. Zar ti, dakle, koji učiš druge, sebe ne učiš? 22. Ti koji propovedaš da se ne krade, kradeš? Koji govoriš da se ne čini preljuba, činiš preljubu? Ti koji se gadiš na idole, kradeš svetinju? 23. Zar ti koji se hvališ zakonom, prestupanjem zakona vređaš Boga? 24. Jer se ime Božije zbog vas huli među neznabošcima, kao što je napisano. 25. Jer obrezanje koristi, ako zakon ispunjavaš; ako li si prestupnik zakona, obrezanje je tvoje neobrezanje postalo.
26. Ako, dakle, neobrezani čuva zapovesti zakona, zar se neće njegovo neobrezanje računati za obrezanje? 27. I onaj koji je po prirodi neobrezan, a ispunjava zakon, osudiće tebe koji si pored Pisma i obrezanja prestupnik zakona.28. Jer nije ono Judejac što je spolja, niti je ono obrezanje što je spolja, na telu, 29. Nego je ono Judejac koji je to iznutra, i obrezanje je obrezanje srca duhom a ne slovom; takvome je pohvala ne od ljudi nego od Boga.
Jevanđelje po Mateju, začalo 14 (5,33-41)
33. Još ste čuli kako je kazano starima: „Ne kuni se krivo, a ispuni što si se Gospodu zakleo”. 34. A ja vam kažem: Ne kunite se nikako: ni nebom, jer je presto Božiji; 35. ni zemljom, jer je podnožje nogama njegovim; ni Jerusalimom, jer je grad velikoga Cara. 36. Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne možeš ni dlaku jednu belom ili crnom učiniti. 37. Dakle, neka bude reč vaša: da, da; ne, ne; a što je više od toga od zloga je. 38. Čuli ste da je kazano: „Oko za oko, i zub za zub”. 39. A ja vam kažem da se ne protivite zlu, nego ako te ko udari po desnom obrazu tvom, okreni mu i drugi; 40. i koji hoće da se sudi s tobom i košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu; 41. i ako te ko potera jednu milju, idi s njim dve.
Svetitelj objašnjava zašto se čovek i nakon izgovorenog praštanja vraća u vrtlog samoprekora i kako se iz tog začaranog kruga izlazi ka miru koji ne traži novo suđenje sebi.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Dok savremeni čovek brak sve češće posmatra kao prolazan odnos, veliki crkveni otac upozorava da razumevanje za ljudsku slabost postoji, ali da put ka opravdanju nema beskonačno mnogo koraka.
POGLEDAJTE JOŠ:
DNEVNI HOROSKOP ZA PETAK 5. JUN: Device, očekujte unapređenje i finansijski dobitak, Blizanci idu na romantičan sastanak!
NOVO MALTRETIRANJE SRBA NA KOSOVU I METOHIJI! Kurtijevi policajci upali u restoran i kuću predsednika PO Kosovo Polje!
SRPSKA STRANKA ZAVETNICI OBELEŽILA SVOJU KRSNU SLAVU SVETOG JOVANA VLADIMIRA! (FOTO)