Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku koja se smatra istorijskom, pošto je utvrdio da je Turska prekršila osnovna prava klirika Carigradske patrijaršije. Ova presuda otvara novo poglavlje u odnosima između Ankare i pravoslavne zajednice u Istanbulu.
Sud je presudio u korist dvojice pravoslavnih sveštenika koji su pokrenuli postupak protiv Turske, jer im je bilo uskraćeno pravo da budu birani u uprave grčko-pravoslavnih vakufa. Turske vlasti su godinama opravdavale tu praksu pozivanjem na tumačenje Lozanskog sporazuma, koje je Sud ocenio kao neutemeljeno i proizvoljno.
Postupak je trajao oko petnaest godina i danas se smatra važnom prekretnicom u zaštiti verskih i manjinskih prava u Turskoj.
Ruši se shvatanje staro čitav vek
Pravni savetnik Carigradske patrijaršije, Paris Asanakis, ocenio je presudu kao istorijsku i istakao da ovom odlukom prestaje da važi dugogodišnja praksa Generalne direkcije za vakufe u Turskoj, piše portal vimaorthodoxias.gr.
On je objasnio da su turske vlasti tvrdile kako Lozanski sporazum zabranjuje kliricima Carigradske patrijaršije da učestvuju u upravljanju institucijama grčko-pravoslavne zajednice.
Sud je, međutim, jasno naveo da takvo tumačenje nema uporište u pravnim normama i da nije potvrđeno u sudskoj praksi u Turskoj.
Posebna težina ove odluke ogleda se u tome što je Sud u Strazburu prvi put utvrdio povredu člana 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji garantuje slobodu veroispovesti, na štetu pripadnika pravoslavne zajednice u Turskoj.
Šta su vakufi
Vakufi su dobrotvorne i verske ustanove koje potiču iz osmanske i islamske tradicije. Oni upravljaju crkvama, školama, bolnicama, grobljima i drugim institucijama koje služe verskim i manjinskim zajednicama.
U slučaju pravoslavne zajednice u Istanbulu, vakufi imaju ključnu ulogu u održavanju istorijskih crkava, škola i drugih zajedničkih ustanova koje su duhovno povezane sa Carigradskom patrijaršijom.
Iako je Turska povremeno najavljivala reforme, godinama je zadržavala ograničenja koja se odnose na izbor klirika u uprave ovih institucija. U praksi je učešće uglavnom bilo ograničeno na laičke predstavnike zajednice.
Sveštenici koji su pokrenuli postupak
Postupak pred Sudom pokrenuli su pokojni Genadios Mavrakis i Georgios Kasapoglu.
Gennadios Mavrakis bio je direktor Velike škole nacije i ranije je učestvovao u upravi jednog vakufa dok je bio laik. Međutim, nakon što je rukopoložen za sveštenika, turske vlasti su ga isključile iz upravljačkih tela, pozivajući se na isto tumačenje Lozanskog sporazuma.
Žalbe su se odnosile i na vakuf Bogorodice u Bešiktašu, kao i na istorijski hram Svetih Konstantina i Jelene u Samatiji.
Valukli i nova pravna pitanja
Odluka iz Strazbura mogla bi da utiče i na druge nerešene slučajeve grčko-pravoslavne zajednice u Turskoj. Posebnu pažnju privlači slučaj Vakufa Valukli.
Ovaj istorijski vakuf upravlja velikim zemljišnim posedom, bolnicom, domom za stare i značajnom nepokretnom imovinom. Izbori za njegovu upravu nisu održani već oko 35 godina.
Istovremeno, pred Evropskim sudom i dalje se vodi više postupaka koje su pokrenuli klirici, što dodatno pojačava pritisak na turske vlasti da promene dosadašnju praksu.
Poruka o verskoj slobodi i manjinama
Sud u Strazburu je posebno naglasio značaj verskih i kulturnih udruženja u demokratskom društvu. U presudi se ističe da poštovanje verske i kulturne raznolikosti predstavlja osnovu društvene stabilnosti.
Ovaj slučaj prate i grčka strana i evropske institucije, jer se direktno odnosi na položaj manjina i na obaveze Turske prema Savetu Evrope.
Za mnoge analitičare, reč je o jednoj od najznačajnijih pobeda Carigradske patrijaršije pred međunarodnim sudom poslednjih godina, sa snažnim simboličkim značajem za pravoslavlje i za istorijsko prisustvo pravoslavaca u Istanbulu.
POGLEDAJTE JOŠ:
Pretresen stan bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića!
GSP MENJA RED VOŽNJE ZBOG ZADUŠNICA: Ne idite kolima na groblja zbog velikih gužvi, EVO KOJE LINIJE ĆE BITI POJAČANE
RUSKI DRON U RUMUNIJI OPASNOST ZA NOVU ESKALACIJU: Slučajno zalutao ili namerno provocirao?