GDE SE ZAISTA MOŽE ČUTI GLAS BOŽJI: Vladika Nikolaj otkriva ono što mnogi svakodnevno previđaju

Nije svaka beseda izgovorena sa ambona. Vladika Nikolaj Velimirović u besedi za ponedeljak 3. sedmice po Duhovima podseća da se Božja mudrost ne skriva iza zatvorenih vrata niti govori samo kroz svete knjige, već se otkriva na svakom koraku – u prirodi, radu ljudskih ruku, rečima proroka i najpotpunije u ličnosti Gospoda Isusa Hrista.

Njegovo tumačenje stihova iz Priča Solomonovih otvara pogled na svet kao na veliku učionicu u kojoj Premudrost neprestano poziva čoveka da je prepozna, posluša i primi u svoje srce.

Beseda o tome kako mudrost sebe svuda javlja

„Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj; u najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besjede.“ (Priče Sol. I 20-21)

Premudrost Božja je sam Gospod Isus Hristos, kroz koga je stvoreno sve što je stvoreno.

I sve što je stvoreno, javlja premudrog Tvorca svoga, kako ono što je u polju, tako i ono što je u gradu. U polju je čista i svetla priroda, a u gradu čovek sa njegovim zanatima i veštinama.

Premudrost Božja viče, a ne šapće, kroz svu prirodu i kroz sve korisne zanate i veštine čovekove. Ona je pokrila sve polje, ona je ispunila sav grad, ona je nad zemljom i pod zemljom, u visinama zvezdanim i u dubinama morskim.

Onaj ko hoće da je čuje, može je čuti na svakom mestu; onaj ko hoće da se njom uči i naslađava, može se učiti i naslađivati na svakom mestu; onaj ko hoće njome da se popravlja i sazidava, može se popravljati i sazidavati na svakom mestu.

Tako je Premudrost Božja jasna i očigledna u svetu od početka sveta u svima stvorenim stvarima.

No Ona je još jasnija i očiglednija u prorocima i drugim Božjim ljudima, koji se udostojiše pristupa k Njoj mimo stvorenu prirodu. Kroz usta njihova Premudrost Božja glasila se u poljima i gradovima, na ulicama grada i na vratima čoveka.

Ali Premudrost Božja najglasnija je i najjasnija u licu samoga Gospoda Isusa Hrista. U licu Gospoda Isusa Hrista Premudrost Božja se javila u telu i pokazala ljudima u čudesnoj sili i krasoti Svojoj.

Tu Premudrost Božja ne govori kroz tvari ni kroz ljude, no govori sama sobom i sama od Sebe, lično i neposredno.

Svojom mudrošću Gospod je napunio ceo svet kroz Crkvu Svoju Svetu, tako da se može reći da, kao pre devetnaest stoleća u Palestini, tako On i danas kroz služitelje Reči viče na polju, na ulicama, u najvećoj vrevi svetskoj, po svim gradovima i pred svim vratima.

O braćo moja, otvorimo vrata duše naše za Premudrost Božju, vaploćenu u Gospodu Isusu Hristu!

O Gospode Isuse, Premudrosti Božja i Silo, otvori duše naše i useli se u njih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi za subotu 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako svet često odbacuje one koji upozoravaju, opominju i pozivaju na duhovnu promenu, ali i zašto upravo takvi ostavljaju najdublji trag kroz vreme.

U tumačenju proročanstva proroka Jeremije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega se zlo ne može pobediti silom i šta je potrebno da bi se čovek zaista promenio.

Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.

U besedi za petak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto za služenje Crkvi nisu dovoljni ni znanje ni ljudsko priznanje, već blagodat koja se prenosi od apostolskih vremena.