“EVO TUŽNOG MOMENTA, EVO RASTANKA KOJI JE PRERAN”: Mitropolit Joanikije služio opelo poznatom privredniku i velikom dobrotvoru Srpske pravoslavne crkve

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije služio je opelo Vidaku Radeviću, uglednom privredniku i velikom dobrotvoru Srpske pravoslavne crkve, koji se upokojio 17. oktobra 2026. godine. Opraštajući se od čoveka koji je nesebično pomagao Crkvu i svoj narod, mitropolit je govorio o njegovoj dobroti, bratskoj ljubavi i delima koja će ostati svedočanstvo njegovog života u veri.

– Evo tužnog momenta, evo jednog rastanka koji je, po našem doživljaju, preuran, ali takva je Božija volja. Svi osećamo žalost i pustoš u dušama zbog rastanka sa našim čestitim Vidakom, koji je do juče bio s nama i svima nam bio radost, oslonac i snaga. Za čestitim Vidakom ne žali samo njegova porodica već i svi Vasojevići, kao i svi oni koji su imali priliku i radost da ga upoznaju i da mu budu prijatelji – poručio je mitropolit Joanikije.

Istakao je da su se retko sretali ljudi poput Vidaka Radevića, koji su svojom dobrotom i spremnošću da pomognu drugima postajali oslonac čitavoj zajednici.

– Retko se u ovom životu sreću takvi ljudi kao što je bio Vidak Radević. Iako odlazi, on ostaje među nama kroz sećanje na svoja dela i misli, a posebno na svoj svetli lik i bratsko lice. Bio je čvrst bratski oslonac. Velika ličnost. Veliko srce. Velika duša. Ne možemo iskazati koliki je gubitak njegov odlazak za nas na zemlji, ali čvrsto verujemo da je to dobitak na nebu – kazao je mitropolit.

Dela učinjena u slavu Božiju ostaju i posle smrti

Govoreći o hrišćanskom shvatanju smrti i večnog života, mitropolit Joanikije podsetio je na reči koje se izgovaraju tokom opela i na veru da dela učinjena iz ljubavi prema Bogu i bližnjima ne nestaju sa čovekovim zemaljskim životom.

– Blažen je put kojim danas ideš, dušo, jer ti je pripremljeno mesto pokoja. U Svetom pismu govori se da, kada pravednik odlazi, za njim idu i njegova dobra dela. Sve ono što je učinio u slavu Božiju, u ime Božije i iz bratske ljubavi ostaje sačuvano i netruležno – istakao je mitropolit.

Posebno je naglasio ljubav koju je Radević pokazivao prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenim svetinjama. Svojim prilozima pomagao je njihovu izgradnju i obnovu, ali se njegovo dobročinstvo nije završavalo na ličnim darovima. Koristeći svoj ugled i poznanstva, podsticao je i druge da se uključe u dobrotvorne poduhvate u korist Crkve i naroda.

– Vidak je bio stvaralac koji je uvek imao dobre misli, namere i dela. Sećamo se njegove velike ljubavi prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i našim svetinjama, kojima je izdašno pomagao. Nije se zaustavljao samo na svojim prilozima već je uključivao i prijatelje. Kao čovek velikog ugleda i uticaja, umeo je da okupi mnoge ljude kako bi učinili nešto dobro za svoj narod, svoje pleme Vasojeviće i svoju Crkvu – rekao je mitropolit Joanikije.

Među svetinjama kojima je Radević posvetio posebnu pažnju bila je Vasova crkva na Nožici, u Lijevoj Rijeci, u kolevci Vasojevića. Ovaj hram predstavlja duhovno i istorijsko središte plemena, mesto na kojem se vekovima čuvaju vera, predanje i uspomena na pretke.

Radević je bio među najzaslužnijima za obnovu ove svetinje. Svojim prilozima, radom i ličnim zalaganjem doprineo je da crkva ponovo zablista, pomažući tako očuvanje duhovnog nasleđa Vasojevića.

Mitropolit Joanikije otkrio čega će se Vasojevići najviše sećati

Mitropolit Joanikije podsetio je da će njegov odlazak ostaviti veliku prazninu među saplemenicima, koji su ga poštovali zbog njegovog ugleda, dobrote i spremnosti da pomogne.

– Danas Vasojevići žale za svojim Vidakom, jer je bio zaista ugledan plemenik. Teško je zamisliti buduće velike skupove u Vasojevićima bez njega. Danas, kada nam Vidak odlazi, sećamo se i drugih čestitih Vasojevića. Neka ga Bog izobilno nagradi za širinu srca, dobrotu, vedrinu i bratsku podršku – poručio je mitropolit.

Obraćajući se porodici upokojenog dobrotvora, mitropolit Joanikije izrazio je nadu da će se uspomena na Vidaka sačuvati kroz generacije i da će dobro koje je činio nastaviti da donosi plodove.

– Neka se njegova čestita porodica ponosi time što ga je imala i neka svetli spomen na Vidaka ostane među njegovim potomcima. Neka da Bog da se sve što je Vidak činio u slavu Božiju umnoži kao dobro u njegovoj porodici i potomstvu. Neka da Bog da i u Vasojevićima, Crnoj Gori i srpskom rodu bude takvih ljudi kakav je bio Vidak Radević – kazao je mitropolit.

Posebno dirljive bile su njegove reči o poslednjem susretu sa Radevićem, otprilike mesec dana pre njegove smrti. Iako je primetio da je bolest već ozbiljno narušila njegovo zdravlje, mitropolit se nadao da će Vidak još poživeti. Sećajući se njihovog razgovora, preneo je da je Radević, uprkos fizičkoj iscrpljenosti, ostao duhovno snažan i spreman da pomogne.

– Dragi brate Vidače, videli smo se pre otprilike mesec dana. Video sam da si već pri kraju, ali sam se nadao da ćeš još koju godinu poživeti. Međutim, bolest je već bila iscrpela tvoje fizičke snage, ali si bio duhovno jak, pa si mi rekao: „Vladiko, ako bude šta trebalo, evo mene sa štapom, tu smo zajedno“ – kazao je mitropolit Joanikije.

Govoreći o poslednjim danima upokojenog dobrotvora, mitropolit je istakao da je Vidak i u bolesti ostao čovek vere, spreman da čini dobro. Podsetio je i na značaj duhovne pripreme za odlazak iz ovog sveta, kao i na blagoslov koji ostaje porodici čoveka čiji je život bio ispunjen ljubavlju i brigom za druge.

Na kraju besede, mitropolit Joanikije pozvao je vernike da se i u trenucima tuge osnaže silom Svetoga Duha i verom u Gospoda Isusa Hrista.

– Neka ga Gospod naš Isus Hristos prigrli u svoje večno naručje, a njegovoj porodici pošalje milost i utehu, zdravlje i svaki napredak – zaključio je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.

Odlaskom Vidaka Radevića porodica, prijatelji i Vasojevići izgubili su čoveka koji je svojim dobročinstvom ostavio dubok trag u životu Crkve i naroda. Njegova pomoć u obnovi svetinja i briga za zajednicu ostaju deo nasleđa koje svedoči o veri pretočenoj u dela ljubavi prema Bogu i bližnjima.

BONUS VIDEO

U svetinji kod Priboja mitropolit mileševski služio je Svetu zaupokojenu Liturgiju i monaško opelo, a potom besedio o tihom podvigu, smirenju i putu jedne sluškinje Božije koja je dane provodila daleko od zemaljske slave.

Govoreći nad odrom upokojene monahinje, arhiepiskop šumadijski podsetio je na njen podvig, šest i po decenija provedenih u monaškom činu i pozvao okupljene na molitvu, pokajanje i pripremu za susret sa Gospodom.

Pravoslavna tradicija ima svoj poredak, a posebno je važno šta se može učiniti odmah nakon upokojenja, gde se čitaju molitve i kada se po pravilu služi opelo.

Protojerej Aleksej Mitjušin objašnjava da li ovaj čin ima veze sa spasenjem, može li se obaviti nakon sahrane i kako vernici treba da učestvuju u molitvenom ispraćaju pokojnika.