Dramatičan pad cene zlata – evo koliko sada vredi

Cena zlata doživela je oštar pad i spustila se ispod granice od 4.000 dolara po unci, dostigavši najniži nivo još od sredine jula. Na nedeljnom nivou, vrednost ovog plemenitog metala oslabila je za gotovo četiri odsto, usled snažnog pritiska rastućih cena energije i promenjenih očekivanja u vezi sa monetarnom politikom u Sjedinjenim Američkim Državama.

Kako prenosi Trading Economics, ključni pokretači ovakvog trenda na globalnom tržištu su nagli skok cena nafte i procene investitora da će američke kamatne stope ostati na povišenom nivou duže nego što se prvobitno prognoziralo.

Skok cena nafte i novi geopolitički rizik

Do naglog potresa na energetskom tržištu došlo je nakon što je cena sirove nafte tipa Brent dostigla najviši nivo u poslednje četiri godine. Razlog za ovaj skok leži u najnovijim napadima jemenskih Huta u Saudijskoj Arabiji, što je ponovo razbuktalo strahove od ozbiljnih poremećaja u globalnom snabdevanju energentima.

Rast cena energenata direktno se preliva na troškove proizvodnje i transporta, čime se dodatno podgreva inflacija širom sveta.

Inflatorni pritisci u SAD i odluka FED-a

Najnoviji ekonomski pokazatelji iz SAD potvrđuju da borba protiv inflacije još nije završena:

• Consumer & Producer Inflation: I potrošačka i proizvođačka inflacija u SAD zabeležile su rast veći od očekivanog, prvenstveno pod uticajem viših troškova energije.

• Odluka o kamatnim stopama: Uprkos inflatornim pritiscima, očekuje se da će američke Federalne rezerve (FED) na predstojećem sastanku 27. i 28. oktobra ostaviti ključne kamatne stope nepromenjenim.

• Čekajući PCE indeks: Oči investitora uprte su u 29. oktobar, kada se očekuje objavljivanje indeksa izdataka za ličnu potrošnju (PCE) — omiljenog merila inflacije koje koristi FED u proceni napretka ka ciljanoj stopi od 2 odsto.

Zašto viša kamatna stopa obara cenu zlata?

Odnosi na tržištu kapitala diktiraju jasna pravila kada je reč o plemenitim metalima:

Ekonomsko pravilo: Zlato je imovina koja sama po sebi ne nosi prinos u vidu kamate. Kada kamatne stope rastu ili ostaju visoke, raste i privlačnost alternativnih investicija (poput državnih obveznica) koje investitorima donose siguran prinos.

Pored toga, trenutni rast cena energenata smanjuje prostor centralnim bankama za ublažavanje monetarne politike, što stvara dodatni dugoročni pritisak na tržište plemenitih metala.

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija