Srpska pravoslavna crkva 13. septembra proslavlja praznik Polaganja pojasa Presvete Bogorodice, posvećen svetinji koja se u predanju čuva kao jedan od predmeta povezanih sa zemaljskim životom Majke Božije i koja je kroz vekove bila poštovana zbog brojnih čudesnih isceljenja.
Inače, Časni pojas Presvete Bogorodice je jedna od najvećih svetinja hrišćanskog i pravoslavlog sveta, i jedan njen deo čuva se u manastiru Vatoped na Svetoj Gori.
Ova velika svetinja je u maju 2026. godine sa Svete Gore doneta u Beograd i bila je izložena u Hramu Svetog Save i tada joj se poklonilo oko 800.000 vernika.
Prema crkvenom predanju, nakon Uspenja Presvete Bogorodice njen pojas pripao je svetom apostolu Tomi. Svetinja je kasnije preneta u Carigrad iz episkopije Zila i položena u zapečaćeni kovčeg u Bogorodičinoj crkvi Vlaherni, koju je podigla carica Pulherija.
Kovčeg sa pojasom dugo nije otvaran. To se dogodilo tek u vreme vizantijskog cara Lava Mudrog (886–912), kada je njegova supruga, carica Zoja, teško duševno obolela. Prema predanju, carica je imala tajanstveno viđenje nakon kojeg je poželela da se na nju položi Pojas Presvete Bogorodice.
Car je zbog toga zamolio patrijarha da otvori kovčeg. Kada je svetinja izneta i položena na bolesnu caricu, ona je, prema crkvenom predanju, odmah ozdravila. U znak sećanja na ovo čudo ustanovljen je praznik Polaganja pojasa Presvete Bogorodice.
Jedan deo pojasa danas se čuva i u Gruziji, u gradu Zugdidiju, u crkvi podignutoj upravo za tu svetinju. Prema predanju, ćerka cara Romana ozdravila je 942. godine pomoću Pojasa Presvete Bogorodice. Kada je kasnije udajom otišla u Gruziju, ponela je sa sobom deo svetinje.
Po zapovesti ruskog cara Aleksandra I u Mingreliji, u Zugdidiju, sagrađena je posebna crkva u kojoj se čuva ovaj deo odeće Presvete Bogorodice.
Tropar Polaganje pojasa Presvete Bogorodice (glas 8):
Vladičice prisnodjevo, pokrove ljudi, rizu i pojas prečistoga tvoga tela, kao silan omotač si darovala gradu tvome. I po besemenom rođenju tvome ostala si djeva: Od tebe se i priroda i vreme obnavljaju. Zato te molimo, da mir gradu tvome daruješ, i dušama našim veliku milost.
BONUS VIDEO
Dok je Adrijan sa ostalim hrišćanima bio okovan u tamnici, Natalija je dolazila da im služi i hrabri ih.
Pimen Veliki podvizavao se u 5. veku i svojim životom ostao upamćen kao primer monaha koji je sve podredio molitvi, poslušanju, radu i unutrašnjem miru.
Shvativši težinu svojih grehova, ovaj svetitelj je odlučio da promeni život, stupio je u manastir i predao se potpunoj poslušnosti svom duhovniku.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
POGLEDAJTE JOŠ:
“NAŠ HRAM JE ODAVNO PRETESAN”: Vladika Kirilo poželeo dobrodošlicu patrijarhu u Ljubljani i saopštio mu važne vesti
OVI DELOVI SRBIJE PRVI NA UDARU! Stižu kiša i pljuskovi, a onda nešto što malo ko očekuje – OBJAVLJENA NAJNOVIJA VREMENSKA PROGNOZA!
KAKO JE “GRADAC” IZ PROVINCIJE UŠAO U VRH SRPSKE KULTURE – Branko Kukić u večerašnjem Crvenom kartonu od 00.00