DA LI TREBA OBELEŽAVATI ROĐENDAN UPOKOJENOG: Evo šta sveštenik kaže o odlasku na groblje i parastosu na taj dan

Kada dođe rođendan osobe koja više nije među živima, porodice se često pitaju šta bi tog dana trebalo učiniti. Da li otići na groblje, zapaliti sveću i pozvati sveštenika da služi parastos ili je dovoljno pomoliti se kod kuće?

Neki vernici, verujući da tako treba, odlaze na grob upokojenog baš na njegov rođendan. Drugi, opet, smatraju da nema potrebe da se taj datum posebno obeležava i ne pozivaju sveštenika da služi parastos.

U pravoslavlju je, međutim, najvažnije da sećanje na upokojenog bude praćeno molitvom. Parastos je služba kojom se Crkva moli za upokojene, a može se služiti u različitim prilikama, prema crkvenom poretku i u dogovoru sa sveštenikom.

– Obično ljudi jednostavno naruče parastos za taj dan i mole se – kaže sveštenik Stefan Domusči.

Pomen nije samo porodično okupljanje

Kako objašnjava, pomen ima dvostruko značenje i duboke istorijske i hrišćanske korene. Problem nastaje kada se zaboravi njegova prava svrha i kada se okupljanje povodom upokojenog pretvori u obično druženje.

„Treba imati na umu da pomen koji se obično organizuje ima dvostruko značenje i istorijsko poreklo. S jedne strane, nažalost, često se događa da ljudi na pomenu samo piju alkohol, počnu da se smeju, šale i provode vreme kao da je reč o običnom druženju. Povod zbog kojeg su se okupili tada pada u drugi plan i više se gotovo niko posebno ne seća upokojenog“, kaže sveštenik.

Druga strana pomena ima potpuno drugačiji smisao. U hrišćanskoj tradiciji na takva okupljanja dolazili su različiti ljudi, i poznati i nepoznati, i siromašni i bogati. Hrana im je davana kako bi, u znak zahvalnosti, pomenuli upokojenog i pomolili se za njega.

„Dakle, pomen je shvatan kao milostinja koja se čini u ime upokojenog“, objašnjava otac Stefan.

Da li onda treba otići na groblje baš na rođendan?

Ako porodica želi da na rođendan upokojenog ode na groblje i pozove sveštenika da služi parastos, takav čin može biti izraz ljubavi i sećanja. Ipak, ne treba stvarati utisak da je rođendan upokojenog poseban crkveni datum na koji mora da se služi parastos.

Ako se parastos ne služi baš tog dana, to ne znači da je sećanje na upokojenog manje vredno. Vernik može da se pomoli za njega, zapali sveću, ode na grob ili učini milostinju u njegovo ime.

Suština nije u tome da se jedan datum obeleži po svaku cenu, već da se upokojeni ne zaboravi i da se za njegovu dušu uznesu molitve.

Rođendan voljene osobe koja je preminula tako može biti prilika da se porodica seti svog bližnjeg, pomoli se za njega i učini dobro delo u njegovo ime. Upravo u tome pomen dobija svoj pravi hrišćanski smisao.

BONUS VIDEO

Govoreći nad odrom upokojene monahinje, arhiepiskop šumadijski podsetio je na njen podvig, šest i po decenija provedenih u monaškom činu i pozvao okupljene na molitvu, pokajanje i pripremu za susret sa Gospodom.

Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.

Otac Petar služio je trinaest godina pri Sabornoj crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, a vest o njegovom upokojenju posebno je potresla nekadašnje parohijane koji su ga poznavali kao bliskog i poštovanog sveštenika.

Vernici iz svih krajeva od ranih jutarnjih časova pristižu u crkvu Svetog apostola Luke, gde je izložen kovčeg sa telom generala Mladića.