„ČUVAJTE SE UMORA! TO JE OPASNO!“: Sveti Aleksej Mečev upozorio na granicu kada iscrpljenost počinje da menja čoveka

Jutrenja

Sveto Jevanđelje od Jovana, začalo 67 (21,15-25)

15. A kad obedovaše, reče Isus Simonu Petru: „Simone Jonin, ljubiš li me više nego ovi?” Reče mu: „Da, Gospode, ti znaš da te volim.” Reče mu: „Napasaj jaganjce moje.”  16. Reče mu opet po drugi put: „Simone Jonin, ljubiš li me?” Reče mu: „Da, Gospode, ti znaš da te volim.” Reče mu: „Čuvaj ovce moje.”  17. Reče mu treći put: „Simone Jonin, voliš li me?” Petar se ožalosti što mu reče treći put: voliš li me? I reče mu: „Gospode, ti sve znaš, ti znaš da te volim.” Reče mu Isus: „Napasaj ovce moje.” 

18. Zaista, zaista ti kažem: „Kada si bio mlađi, opasivao si se sam i hodio si kuda si hteo; a kad ostariš, raširićeš ruke svoje i drugi će te opasati i odvesti kuda ne želiš.”  19. A ovo reče ukazujući kakvom će smrću proslaviti Boga. I kazavši ovo, reče mu: „Hajde za mnom!”  20. A Petar osvrnuvši se vide gde za njima ide učenik koga Isus ljubljaše, koji se i na večeri nasloni na prsa njegova i reče: „Gospode, ko je taj koji će te izdati?”  21. Videvši Petar ovoga, reče Isusu: „Gospode, a šta će ovaj?” 

22. Isus mu reče: „Ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga? Ti hajde za mnom.”  23. Onda izađe ova reč među braćom da onaj učenik neće umreti; ali Isus mu ne reče da neće umreti, nego: „Ako hoću da on ostane dok ne dođem, šta je tebi do toga?”  24. Ovo je onaj učenik koji svedoči o ovome, i napisa ovo, i znamo da je istinito svedočanstvo njegovo.  25. A ima i mnogo drugo što učini Isus, koje kad bi se redom napisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi stale napisane knjige. Amin.

Liturgija

Prva Saborna Poslanica Svetog apostola Jovana Bogoslova, začalo 68 (1,1-7)

1. Što beše od početka, što smo čuli, što smo videli očima svojima, što sagledasmo i ruke naše opipaše, o Logosu (Reči) života;  2. i Život se javi, i videli smo, i svedočimo, i objavljujemo vam Život večni, koji beše u Oca i javi se nama;  3. što smo videli i čuli objavljujemo vama da i vi s nama imate zajednicu, a naša zajednica je sa Ocem i sa Sinom njegovim Isusom Hristom. 

4. I ovo vam pišemo da radost naša bude potpuna.  5. I ovo je obećanje koje smo čuli od njega i javljamo vama, da je Bog svetlost, i tame u njemu nema nikakve.  6. Ako rečemo da imamo zajednicu s njim i u tami hodimo, lažemo i ne tvorimo istinu.  7. Ako li u svetlosti hodimo, kao što je On sam u svetlosti, imamo zajednicu jedni sa drugima, i krv Isusa Hrista, Sina njegova, očišćava nas od svakoga greha.

Sveto Jevanđelje po Jovanu, začalo 61,67 (19,25-27; 21,24-25)

25. A stajahu kod Isusova krsta mati njegova, i sestra matere njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina.  26. A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji pored nje, reče materi svojoj: „Ženo, eto ti sina!”  27. Potom reče učeniku: „Evo ti majke!” I od onoga časa uze je učenik k sebi.

24. Ovo je onaj učenik koji svedoči o ovome, i napisa ovo, i znamo da je istinito svedočanstvo njegovo.  25. A ima i mnogo drugo što učini Isus, koje kad bi se redom napisalo, ni u sami svet, mislim, ne bi stale napisane knjige. Amin.

U vremenu sve češćih izliva gneva i narušenih odnosa, učenje Svetog Josifa pokazuje put ka smirenju koji počinje iznutra, a ne promenom okolnosti.

Jedna rečenica izgovorena u besu može godinama da ostavi trag, a čuveni ruski duhovnik otkriva zbog čega mnogi izgube spokoj upravo onda kada pomisle da su pobedili u raspravi.

U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.

Reči velikog pravoslavnog svetitelja otkrivaju kako izgleda čovek koji ostaje uz bližnjeg i kada nastupe bol, ćutanje i životne oluje.