„ČUVAJ SE OVOG SEMENA ZLA“: Greh koji mnogi ne vide u sebi

Gordost je posebno opasna kada se više i ne prepoznaje kao greh. Onaj ko je uveren u sopstvenu ispravnost teško prihvata ukor, retko preispituje svoje postupke i ne vidi razlog za pokajanje. Na tu duhovnu zamku upozoravao je Sveti Makarije Optinski, ukazujući na potrebu da se čovek čuva sopstvene gordosti.

U pravoslavnom učenju, gordost se ne ispoljava samo kroz otvoreno uzdizanje iznad drugih. Ona se može kriti i iza uverenja da smo uvek u pravu, da tuđe primedbe nisu opravdane i da za sopstvene postupke uvek imamo dovoljno dobro objašnjenje. Tada se pažnja usmerava na tuđe slabosti, dok sopstvene ostaju izvan domašaja samokritike.

– Visoko mišljenje o sebi je težak greh pred Bogom. Ljudi koji su ovome skloni ne samo da se ne kaju za njega, već uopšte ne smatraju da je to greh. Čuvaj se ovog zlog semena – upozoravao je Prepodobni Makarije Optinski.

Zašto gordost otežava pokajanje

Pokajanje počinje priznanjem da smo pogrešili. Međutim, kada sopstveno mišljenje postane važnije od svake kritike, priznati grešku postaje teško, a izvinjenje se doživljava kao poraz. Umesto da se zapitamo šta u svom ponašanju treba da promenimo, tražimo opravdanja ili krivicu prebacujemo na druge.

Smirenje u pravoslavnom duhovnom životu ne znači ponižavanje sebe niti odricanje od ličnog dostojanstva. Ono podrazumeva spremnost da se istina o sebi prihvati bez ulepšavanja, da se sopstvene slabosti ne prikrivaju i da se tuđi ukor ne odbacuje unapred.

Čuvati se semena koje raste neprimetno

Upozorenje Svetog Makarija Optinskog usmerava pažnju na ono što se lako zanemaruje: gordost ne mora odmah da se pokaže kroz hvalisanje ili prezir prema drugima. Dovoljno je da se učvrsti uverenje da nam pokajanje nije potrebno jer za sve što činimo već imamo opravdanje.

Najopasnija gordost je ona koja nas uveri da je nemamo. Zato duhovno preispitivanje ne počinje procenjivanjem tuđih grešaka, već spremnošću da sopstvene greške prepoznamo i priznamo pred Bogom.

Čitanje Jevanđelja za petak 21. sedmice po Duhovima

Shutterstock/Vitstyle

 

Poslanica Svetog apostola Pavla Kološanima, začalo 253 (2,1-7)

1. Hoću, dakle, da znate koliku borbu imam za vas i za one u Laodikiji i u Jerapolju, i za sve koji ne vidješe lica mojega u telu,  2. Da se utješe srca njihova, da se sjedine u ljubavi i u svakome bogatstvu punoga razumevanja za poznanje tajne Boga i Oca i Hrista,  3. U kome su sakrivena sva blaga premudrosti i znanja.  4. A ovo govorim, da vas neko ne prevari zavodljivim rečima.  5. Jer ako sam telom i odsutan, ali sam duhom sa vama, radujući se i videći vaš red i čvrstinu vaše vjere u Hrista.  6. Kako, dakle, primiste Hrista Isusa Gospoda, tako u Njemu i živite,  7. Ukorenjeni i nazidani u Njemu, i utvrđeni u vjeri kao što ste naučeni, izobilujući u njoj sa zahvalnošću.

Jevanđelje po Luki, začalo 42. (9,12-18)

12. A dan stade naginjati.12. Tada pristupiše Dvanaestorica i rekoše mu: Otpusti narod, neka idu na konak u okolna sela i zaseoke, i kek nađu hrane, jer smo ovdje u pustom mjestu.  13. A on im reče: Podajte im vi da jedu. A oni rekoše: U nas nema više od pet hljebova i dve ribe; sem da mi odemo i kupimo hrane za sav ovaj narod.  14. Jer bijaše ljudi, oko pet hiljada. Ali on reče učenicima svojim: Posadite ih na skupine po pedeset.  15. I učiniše tako, i posadiše ih sve.  16. A on uze onih pet hljebova i obje ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi ih i prelomi, i davaše učenicima da postave narodu.  17. I jedoše i nasitiše se svi, i nakupiše komada što im preteče dvanaest kotarica.18. I kada se jedanput moljaše Bogu nasamo, s njim behu učenici, i zapita ih govoreći: „Šta govori narod ko sam ja?”

BONUS VIDEO

Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.

Ruski svetitelj u svojoj pouci podseća na hrišćanski smisao nošenja krsta i pokazuje kako se i kroz stradanje može sačuvati vera.

Veliki duhovnik 20. veka govorio je o ulozi ove molitve u borbi protiv zla i povezao istinsku hrišćansku radost sa izrazom lica.

Veliki svetitelj našeg vrmena savetovao je da se svaka reč, pa i znak interpukcije u Bibliji proučava sa ljubavlju i pažnjom, sve do najsitnijih detalja.