CRKVA DANAS SLAVI NEDELJU SVIH SVETIH: Jedan od najposebnijih dana u pravoslavnom kalendaru

Nedelja Svih Svetih, prva nedelja posle praznika Silaska Svetog Duha na apostole (ove godinese preklapa sa obeležavanjem Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja), u pravoslavnoj tradiciji ima posebno mesto kao praznik koji ne posvećuje pažnju jednom svecu, već celini svetosti u Crkvi. Ove godine obeležava se 7. juna i otvara liturgijski tok koji se iz svetlosti Pedesetnice premešta u vreme sabranog sećanja na sve koji su svojim životom posvedočili Hrista.

U crkvenom predanju ovaj dan nosi naziv Nedelja Svih Svetih, a njegovo značenje duboko je povezano sa događajem Silaska Svetog Duha. Sveti se u ovom kontekstu doživljavaju kao „žetva Duha Božjeg” i plodovi božanske blagodati darovane ljudima na Pedesetnicu. Zato ovaj praznik ne stoji izdvojeno, već prirodno nastavlja praznik Duhova, pokazujući kako se dar Svetog Duha ostvaruje u životima ljudi kroz svetost, stradanje i vernost veri.

Razlog za ustanovljenje ovog praznika leži i u činjenici da Crkva ne poznaje imena svih onih koje je Bog proslavio. Pored kanonizovanih svetitelja postoje i mnogi nepoznati pravednici, čiji su životi poznati samo Bogu. Zato je uveden jedan zajednički dan u kojem se sabira celokupno mnoštvo svetih – i onih poznatih i onih nepoznatih, upisanih i neupisanih u crkvene kalendare.

Istorijski tragovi ovog praznika sežu u ranu hrišćansku tradiciju. Još u vreme Svetog Jovana Zlatoustog postojala je praksa da se u nedelju posle Duhova pominju svi mučenici. U pesničkom predanju Svetog Jefrema Sirina vidi se da se uspomena na sve svete vezivala i za 13. maj, dok se iz pisma cara Lava VI Mudrog (886–912) vidi da se ovaj praznik već u to vreme slavio posle Pedesetnice. Vremenom je dobio današnji oblik i ustaljeno mesto u bogoslužbenoj godini.

U bogosluženju Nedelje Svih Svetih posebno se ističe poredak svetosti: pominju se praoci, patrijarsi, proroci, apostoli, mučenici, sveštenonačalnici, sveštenomučenici, prepodobnomučenici, prepodobni, pravedni i sve svete žene. Time se pokazuje da svetost nije vezana za jedan oblik života, već da se ostvaruje u različitim vremenima i službama, ali uvek kroz istu veru i vernost Bogu.

Ova nedelja ima i prelazni liturgijski karakter. Njome se završava period Cvetnog trioda i počinje uobičajeni crkveni godišnji krug bogosluženja, koji se služi prema Osmoglasniku i Mineju. Već od ponedeljka posle Nedelje Svih Svetih počinje Petrovski ili Apostolski post, kao priprema za praznik Svetih apostola Petra i Pavla, koji se obeležava 29. juna.

U crkvenom poretku vremena nedelje posle Pedesetnice broje se redom, počevši od Nedelje Svih Svetih kao prve. Na taj način liturgijski kalendar prati ritam koji počinje Silaskom Svetog Duha i nastavlja se kroz čitavu godinu.

Nedelja Svih Svetih zato nije samo spomen, već slika punine jednog puta, od darovanog Duha do ostvarenog života u svetosti, od praznične svetlosti ka svakodnevnom crkvenom hodu koji se nastavlja kroz liturgijsku godinu.

Arhijerejska liturgija, litija oko crkve Svete Trojice i molitveno jedinstvo monaštva, sveštenstva i vernog naroda obeležili su hramovnu slavu Donjeg Ostroga, uz poruku o prisustvu i delovanju Svetog Duha u Crkvi.

Na liturgiji u Hramu Svetog Save poglavar SPC poručio je da je sabranje pred Časnim pojasom snažno svedočenje žive vere.

Odmah nakon praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhovska sedmica donosi liturgijsko razrešenje i otvara vreme u kojem se naglasak sa odricanja premešta na zahvalnost, radost i praznični karakter.

Trenutak kada se liturgijski završava period posvećen Silasku Svetog Duha nosi poruku da ono što je započeto na Duhove ne prestaje, već se nastavlja u životu Crkve i svakog vernika.