“ČOVEK BEZ HRISTA JE ROB DEMONIMA”: U Hramu Svetog Save vladika Siluan otvorio teška pitanja savremenog čoveka

U besedi izgovorenoj na liturgiji u Hramu Svetog Save, na praznik Svete mučenice Pelagije kada Srpska pravoslavna crkva obeležava i Nedelju slepog, mitropolit australijsko-novozelandski Siluan izneo je niz teoloških poruka koje se odnose na ulogu Hrista u pravoslavnom shvatanju sveta, duhovno stanje čoveka i značaj pokajanja u crkvenom životu.

U centralnom delu besede, mitropolit polazi od pitanja o smislu sveta bez Hrista:

– Draga braćo i sestre, dragi svetosavski rode, draga Crkvo Hristova, šta bi bio ovaj svet, da se u njemu ne pojavi Bogočovek Hristos? Kakav bi bio ovaj svet… da nije bilo ovaploćenja Hristovog… da nije bilo tridnevnog Vaskrsenja, da nije bilo slavnog Vaznesenja, da nije bilo svete Pedesetnice, braćo i sestre?

On navodi da bi, prema hrišćanskom učenju, svet bez Hrista bio „tužna, plačevna dolina“, u kojoj je čovek duhovno ograničen i odvojen od Boga. U tom kontekstu ističe:

– Čovek bez Hrista jednako je slep, čovek bez Hrista je jednako u mraku, čovek bez Hrista je rob, braćo i sestre, rob demonima, sili greha i opasnih mučitelja strasti i onog najvećeg neprijatelja, smrti.

Mitropolit dalje naglašava da se u pravoslavnom učenju oslobađanje od greha vezuje za Hrista:

– Od svega toga nas Bogočovek Hristos oslobodi, braćo i sestre, i dade nam snagu i silu da u Njemu pobeđujemo sve smrti, sve demone, svu silu vražju, sve mučitelje, greh i strasti.

Crkva kao prostor duhovne borbe

Poseban deo besede posvećen je ulozi Crkve i sakramenata. Krštenje opisuje kao „banju Siloamsku“, dok pokajanje predstavlja način obnavljanja duhovnog života. U tom okviru navodi i euharistiju kao ključni element crkvenog života: vernik, prema njegovim rečima, kroz svetu tajnu pričešća učestvuje u borbi protiv greha i poroka.

Govoreći o savremenom čoveku, mitropolit upozorava na „borbu za ljudsko srce“ i opasnost udaljavanja od Crkve:

– A verujte, braćo i sestre, ogromna je borba! Mi prosto ne možemo ni da zamislimo kolika je borba za jedno srce ljudsko, koliko suptilno deluju nečiste sile i koliko pokušavaju da smute čovečanstvo, a pre svega hrišćane, pravoslavne hrišćane, da odvoje od svete Crkve.

U nastavku naglašava ulogu Crkve kao mesta ispovedanja vere i zajedničkog života vernika:

– Borba je ovde u Crkvi Hristovoj. Ovo je arena, iz nje se ispoveda istina i u njoj se bori. To je, braćo i sestre, mesto gde treba da budemo. To je mesto spasenja.

Pokajanje kao odgovor savremenog čoveka

Poziva se i na simboliku Justina Popovića, koga citira u vezi sa pitanjem krivice i odgovornosti u svetu, naglašavajući da čovek svojim delima učestvuje u oblikovanju duhovnog stanja zajednice.

U završnom delu besede, poruke se povezuju sa društvenim i nacionalnim temama. Mitropolit zaključuje da se, prema njegovom shvatanju, obnova duhovnog života ogleda u pokajanju, crkvenosti i povratku veri, što, kako navodi, ima posledice i na širi društveni poredak i jedinstvo naroda.

Episkop je poručio da se istina ne nalazi u spoljašnjim učenjima, već u živom odnosu sa Bogom.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve u besedi u hramu Svetog Georgija poručio da se istinska pobeda ne meri moći, već vernošću Hristovom pozivu i zajednicom koja prevazilazi pravila ovog sveta.

Patrijarh Porfirije i episkop Irinej govorili su o nadi, vaskrsenju i pobedi vere na praznik Spaljivanja moštiju Svetog Save pred hiljadama vernika okupljenih u Hramu na Vračaru.

Radnim delom Svetog arhijerejskog sabora predsedava patrijarh Porfirije, a arhijereji iz svih eparhija razmatraće ključna pitanja duhovnog, društvenog i misionarskog života Crkve u otadžbini i rasejanju.