Malo šta čoveka može toliko da uzdrma kao trenutak kada se planovi iznenada sruše, a put kojim je krenuo odvede ga u sasvim drugom pravcu. Tada se lako rađaju sumnja, razočaranje i pitanje da li je sve krenulo pogrešnim tokom. Upravo u takvim trenucima jedna pouka starca Pajsija Svetogorca poziva na drugačiji pogled, na poverenje u Božji promisao i strpljenje pred onim što još ne razumemo.
Starac Pajsije Svetogorac je govorio:
– Bog je čudan matematičar. Mi ljudi mislimo da je najkraći i najbolji put između dve tačke prava linija, ali On često bira zaobilazne puteve, pune krivina i neočekivanih stanica. To je zato što On, za razliku od nas, vidi prepreke i provalije koje stoje ispred nas, a koje su za naše oči nevidljive. Kada ti se čini da su ti se planovi srušili, da si zaglavljen ili da te je život odveo u pogrešnom smeru – smiri se.
Ova misao jednog od najvoljenijih savremenih pravoslavnih staraca podseća da vera ne počiva na tome da čovek razume svaki događaj, već na tome da s poverenjem prihvati da Bog vidi ono što ljudski um ne može da sagleda. Ono što danas izgleda kao gubitak ili neuspeh, sutra se može pokazati kao zaštita od mnogo većeg pada ili kao put koji vodi ka istinskom dobru.
Zato ova pouka ne poziva na pasivnost, već na strpljenje, molitvu i poverenje u Božji promisao. Umesto da očajava zbog zatvorenih vrata, hrišćanin je pozvan da sačuva mir i veruje da Gospod vodi njegov život čak i kada put izgleda nejasan.
Tek se posle mnogo vremena otkrije da je upravo zaobilazni put bio najbezbedniji. Zato reči starca Pajsija ostaju snažan podsetnik da se vera najviše pokazuje onda kada čovek, uprkos neizvesnosti, ne izgubi poverenje u Boga.
Čitanje Jevanđelja za subotu 5. sedmice po Duhovima
Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 97 (8,14-21)
14. Jer koje vodi Duh Božiji oni su sinovi Božiji. 15. Jer ne primiste duha ropstva, da se opet bojite; nego primiste Duha usinovljenja, kojim vičemo: „Ava, Oče!” 16. Ovaj Duh svedoči našemu duhu da smo deca Božija. 17. A kad smo deca, i naslednici smo: naslednici, dakle, Božiji a sunaslednici Hristovi; pošto s njim stradamo da se s njim i proslavimo.
18. Jer mislim da stradanja sadašnjega vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti. 19. Jer žarkim iščekivanjem tvorevina očekuje da se jave sinovi Božiji. 20. Jer se tvar pokori taštini, ne od svoje volje, nego zbog onoga koji je pokori, sa nadom 21. Da će se i sama tvar osloboditi od robovanja propadljivosti na slobodu slave dece Božije.
Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)
13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade. 14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim. 15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli.
16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; 17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.
Jevanđelje po Mateju, začalo 30. (9,9-13)
9. I odlazeći Isus odande vide čoveka gde sedi na carini, po imenu Mateja, i reče mu: „Hajde za mnom.” I ustavši otide za njim. 10. I kad jeđaše u kući, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše i jeđahu sa Isusom i sa učenicima njegovim. 11. I videvši to, fariseji rekoše učenicima njegovim: „Zašto sa carinicima i grešnicima učitelj vaš jede i pije?” 12. A Isus čuvši reče im: „Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni.” 13. Nego idite i naučite se šta znači: „Milost hoću, a ne žrtvoprinošenje.” Jer nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Veliki duhovnik sa Svete Gore objasnio je da se promena ponašanja najmlađih ne traži samo u njihovim postupcima, već i u preispitivanju odraslih, jer iskreno pokajanje roditelja može doneti blagoslov celoj kući.
Jedna od najdubljih pouka ruskog svetitelja otkriva da krst svakog čoveka nije samo simbol stradanja.
Njegove reči o grehu, pokajanju i unutrašnjem miru podsećaju vernike da se uzrok mnogih životnih borbi ne traži samo spolja, već i u stanju sopstvenog srca.
POGLEDAJTE JOŠ:
STRAŠNO MUČENIŠTVO I VEČNA SLAVA: Danas obeležavamo Svetog Julijana Tarsijskog!
SNOVI MOGU BITI OPOMENA, ALI I ĐAVOLJA ZAMKA: Šta Crkva zaista uči o predosećajima i otkrovenjima
Mirjana Bobić Mojsilović napunila 67 godina, a svi gledaju kako izgleda: Letnja haljina istakla VITKU FIGURU i oduševila Srbiju (FOTO)