Branimir Nestorović se obratio po izlasku iz bolnice

Branimir Nestorović, predsednik stranke „Mi snaga naroda“, obratio se prvi put nakon izlaska iz bolnice i poručio da je njegovo zdravstveno stanje znatno bolje, pa je odlučio da konačno progovori o svemu onome što se dešavalo u proteklom periodu unutar ovog pokreta.

Nestorović je istakao da su u pokretu „infiltrisani ljudi čiji je zadatak da u određenom trenutku sabotiraju, naprave skandal i razdor u stranci“.

– Problemi su počeli onog momenta kada su raspisani izbori. To je bio trenutak u kome je odjednom sve eksplodiralo. Ja sam bio u Moskvi sedam dana pre nego što sam se razboleo, i nama je tamo rečeno da bi bilo dobro da okupljamo sve stranke koje su proruske, prosrpske, jer to je sad trenutno isto. I u tom smislu, mi smo napravili jednu jako dobru koaliciju: sa Narodnom strankom, sa njihovim manjinskim partnerom Buntom, sa našim manjinskim partnerom, tom manjom partijom, ali odlično organizovanom i izgledalo je da je sve okej. Ja sam sazvao predsedništvo i izložio šta mi je rečeno u Moskvi, i jedna od tačaka koju su oni zahtevali od nas je bila koalicija sa Aleksandrom Vulinom, što kod nekih članova predsedništva nije bilo nikakve odluke, to je bilo samo predmet diskusije, i taj sastanak se završio bez nekog zaključka, sa opaskom Branka Lukića: „Biće kako ti odlučiš“ – naveo je Nestorović u video snimku koji je objavio na profilu pokreta. 

Nestorović tvrdi da je nakon tog sastanka otputovao u Sloveniju, a potom saznao da je istog tog dana Branko Lukić kao zamenik predsednika sazvao predsedništvo, na kojem su pokušali da ga smene.

– Međutim, pošto nisu imali dvotrećinsku većinu kako piše u statutu, jer su dva člana predsedništva odbila da podrže tu ideju, krenuli su pritisci na njih i krenulo je da se događa nešto vrlo čudno. Dr Antonijević je držao konferenciju za štampu u skupštini, u kojoj me je napao da sam ja „izdao pokret“. Ja sam se vratio posle 3 dana iz Slovenije i ponovo smo sazvali sastanak, na kome smo razgovarali o tome, i zaključak je bio, ovih pobunjenika, da i treba da imamo koaliciju s Vulinom, ali da se to ne vidi. Zanimljiva formulacija. I tu je proteklo relativno mirno. Međutim kako je meni bilo loše, ponovo je sazvano predsedništvo i ponovo je pokušano da se ja smenim. U međuvremenu je jedna grupa, ovih poslanika bivših, već napravila spisak ljudi za listu, ne konsultujući mene uopšte, i imali su nameru da predaju tu listu budućih, da kažem, poslanika, ne obaveštavajući mene kao predsednika pokreta. Naravno, mi smo povodom toga imali jedan prilično buran sastanak, i tu smo se razišli bez nekog velikog zaključka, i ja sam odlučio da to presečem sazivanjem skupštine, kao najvišeg, da kažem, organa i najdemokratskijeg organa stranke. I skupština je sa 90 odsto većinom podržala moje stavove i bila za isključenje ovih članova predsedništva koji su mi to radili iza leđa. Oni sad osporavaju legitimitet te skupštine, međutim, posle toga je održana, dok sam ja bio u bolnici, još jedna skupština na kojoj su izabrani novi članovi predsedništva, sve po statutu i po zakonu.