BRAK NIJE ONO ŠTO VEĆINA LJUDI MISLI DA JESTE: Vladika Nikolaj objašnjava zašto se u njemu krije slika koja prevazilazi ljudsko razumevanje

Reč „tajna“ u Poslanici apostola Pavla ne označava nešto skriveno što se ne može dokučiti, već dubinu koja se otkriva tek kada se čovek zaustavi pred smislom zajedništva i ljubavi. U besedi vladike Nikolaja Velimirovića za četvrtak 2. sedmice po Duhovima, brak nije posmatran kao puka životna uredba, već kao slika jednog još većeg odnosa Hrista i Crkve u kome se ljudska bliskost uzdiže do teološke visine i postaje odraz nevidljive stvarnosti. Upravo tu, na granici svakodnevnog i duhovnog, otvara se prostor u kome se reči apostola i tumačenje svetitelja susreću kao poziv na razumevanje ljubavi koja prevazilazi naviku i navodi na odgovornost pred onim što se naziva velikom tajnom.

Beseda o dvojakoj tajni braka

„Tajna je ovo velika; a ja govorim za Hrista i za Crkvu.“ (Ef. 5, 32)

Velika je tajna u tome što čovek ostavlja oca svojega i mater i prilepljuje se k ženi svojoj. Sam apostol, koji se uzvišavao do trećega neba i video mnoge tajne nebeske, naziva brak telesnih ljudi na zemlji tajnom velikom. To je tajna Ljubavi i života, i od nje je veća samo tajna Hristove veze sa Crkvom. Hristos se naziva Ženikom, a Crkva Nevestom.

Hristos toliko ljubi Crkvu, da je zbog Nje ostavio Oca Svoga nebeskog – ostavši s Njim naravno u jedinstvu suštine i božanstva – i sišao na zemlju, i prilepio se k Crkvi Svojoj, i za Nju postradao, da bi je krvlju Svojom očistio od greha i svake skverni, i učinio je dostojnom nazvati se Njegovom Nevestom.

Ljubavlju Svojom On greje Crkvu, krvlju Svojom hrani je, i Duhom Svojim Svetim oživljava, osveštava i ukrašava.

Što je muž ženi, to je Hristos Crkvi. Muž je glava ženi, a Hristos je glava Crkvi. Žena sluša svoga muža, i Crkva sluša Hrista.

Muž ljubi svoju ženu kao svoje sopstveno telo, i Hristos ljubi Crkvu kao Svoje sopstveno telo. Muž ljubi ženu kao sebe samog, a žena se boji muža, a Hristos ljubi Crkvu kao Sebe samog, a Crkva se boji Hrista.

Kao što niko ne mrzi svoje telo, nego ga greje i hrani, tako i Hristos greje i hrani Crkvu kao Svoje telo.

I pojedinačna duša ljudska je nevesta Hrista Ženika, i skup svih vernih je nevesta Hrista Ženika. Kakav je odnos jednog verujućeg čoveka prema Hristu, takav je odnos cele Crkve prema Hristu.

Hristos je glava velikog Tela, koje se zove Crkva, i koja je delom vidljiva, a delom nevidljiva.

O braćo moja, tajna je ovo velika! Ona nam se otkriva po meri naše ljubavi prema Hristu i straha od Suda Hristovoga.

O Gospode, Spasitelju blagi, očisti i spasi i ukrasi duše naše, da bismo se udostojili besmrtnog i neiskazanog jedinstva s Tobom u vremenu i večnosti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi za subotu prve sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o nevidljivom trenutku pada koji menja čovekov mir, ali i o sili pokajanja koja vraća radost, snagu i svetlost u srce.

Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju prve sedmice po Duhovima pokazuje kako jedan dan pokajanja može preokrenuti ljudski život kroz suočavanje sa sobom, savešću i posledicama izbora.

Pozivajući se na reči apostola Pavla, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za ponedeljak druge sedmice po Duhovima govori šta čoveku daje snaga da izdrži do kraja, čak i kada olakšanje ne dolazi.

U besedi za utorak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o bezbrojnim preobraženim dušama, skrivenim podvizima i svetosti koja je ostala nepoznata svetu, ali nije ostala sakrivena pred Bogom.