Nepregledni redovi koji se ovih dana formiraju ispred Hrama Svetog Save u Beogradu, gde vernici satima čekaju da bi se poklonili Pojasu Presvete Bogorodice, postali su više od obične slike jednog događaja. Oni su istovremeno i tiho svedočanstvo odnosa savremenog čoveka prema svetinji, strpljenju i veri koja ne traži objašnjenje, već susret.
Kolone ljudi, koje se protežu duž prilaza hramu i koje u pojedinim trenucima podrazumevaju i po nekoliko sati čekanja, otkrivaju neobičnu disciplinu i mir. U toj dugoj, gotovo neprekidnoj liniji smenjuju se stariji i mladi, roditelji sa decom, vernici iz različitih krajeva Srbije i regiona, ali i oni koji su u Beograd doputovali isključivo zbog ovog događaja. Sve ih, bez izuzetka, povezuje ista namera – da u tišini i poklonjenju priđu svetinji koja se čuva kao deo predanja o Presvetoj Bogorodici.
Posebnu težinu ovom događaju daju reči svetogorskog monaha iz manastira Vatoped, oca Teodohosa, koji je govorio o onome što su monasi sa Svete gore videli u Beogradu.
– Jako smo oduševljeni. Vidimo da Srbija voli Istinitog Boga i Njegovu Majku i to znači da Bog voli Srbiju i da Bog neće ostaviti svoj narod bez svoje zaštite i pomoći. Jedna nacija u kojoj najmanje deset odsto ljudi čeka u redu po osam, devet ili deset sati radi pet sekundi blagoslova, samo duhovnog blagoslova, bez ikakve materijalne koristi, to je nešto izuzetno – rekao je otac Teodohos za TV Hram.
Njegove reči ne ostaju samo na opisu prizora, već ulaze u širi duhovni okvir koji monasi sa Svete Gore prepoznaju kao znak trajne veze naroda sa predanjem.
– Veoma je nadahnjujuće i pruža nam veliku radost da to vidimo u 21. veku, narod koji zna da mu je domovina Carstvo nebesko – istakao je monah iz Vatopeda.
U tim rečima, kako ih tumače mnogi vernici koji stoje u redu, ne nalazi se samo pohvala, već i svojevrsno podsećanje na smisao zbog kojeg se uopšte dolazi pred svetinje. Pojas Presvete Bogorodice, kao deo predanja o njenom ovozemaljskom životu, u svesti vernika ne posmatra se kao predmet, već kao dodir sa događajem koji prevazilazi vreme i prostor.
Zato redovi ispred Hrama Svetog Save ne deluju samo kao organizovana masa ljudi, već kao pokretna slika jednog unutrašnjeg iskustva. Strpljenje koje se u njima vidi, tišina koja ih prati i odsustvo nervoze stoje u izraženom kontrastu sa ritmom svakodnevice u kojoj se retko čeka bez opipljivog i neposrednog razloga.
U toj slici reči oca Teodohosa dobijaju dodatnu težinu. One ne opisuju samo veru jednog naroda, već i način na koji ta vera postaje vidljiva, gotovo merljiva u satima provedenim u redu, u koracima koji se pomeraju sporo, ali svesno.
Kada se redovi konačno raziđu, ostaje prostor koji nije lako opisati brojkama ni statistikom. Ostaje iskustvo koje se, za one koji su ga prošli, ne završava izlaskom iz kruga hrama, već se nastavlja kao lično sećanje na čekanje koje je za mnoge imalo smisao samo po sebi.
Vernici iz čitavog regiona satima čekaju ispred Hrama Svetog Save kako bi se poklonili svetinji i dobili trakice osveštane iznad kivota
Kolona duža od kilometar i po proteže se vračarskim ulicama, dok poklonici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore poručuju da nijedno čekanje nije teško kada među srpski narod stigne ovakva svetinja.
Među vernim narodom koji je primio blagoslov sa Svete Gore otvorilo se pitanje pravilnog ophođenja prema osveštanoj trakici, a sveštenici iznose pojašnjenje u skladu sa crkvenom praksom.
Dok su kolone vernog naroda ispred hrama na Vračaru sve duže, među vernicima se javlja pitanje da li će osveštani darovi biti dovoljni za sve koji čekaju poklonjenje.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
POGLEDAJTE JOŠ:
ŽIVOTNA DRAMA NAŠE PEVAČICE! Pevala na svadbi dečku s kojim je izgubila nevinost, a evo kako ju je Aco Pejović SPASAO nakon stravičnog udesa!
„BILBORD ĆE BITI SKINUT“ Mali: Oko toga nam spočitavaju oni koji su uništili hiljade fasada i obrazovanje
Od Mićunovića do danas: kako je nestala velika opozicija u Srbiji? – današnji Puls Srbije vikend, od 12.10