Sve je bilo mirno. Jutarnja služba bila je mirna kao i svakog dana, sa nekoliko prisutnih ljudi kao i svakog dana. Crkveni prodavac radio je u svom kiosku, a samo prisustvo majstora koji je popravljao staklo na ulazu ukazivalo je na neprijatan događaj. U samoj crkvi i oko nje bio je običan zagrebački prolećni dan.
Proveo sam kratko vreme sa sveštenikom, on je miran i spokojan. Kako se ja osećam, kao vernik tog hrama?
U Princovom opisu nema dramatizacije kakva bi se mogla očekivati nakon napada na verski objekat. Naprotiv, on naglašava gotovo neobičan mir koji je zatekao na licu mesta, kao da se spoljašnja slika grada nije u potpunosti poklopila sa težinom događaja koji se dogodio samo nekoliko sati ranije.
Odatle njegov pogled prelazi sa faktografije na ono što naziva dubljom dimenzijom događaja.
Duhovna dimenzija incidenta
– Čim je stigla vest o napadu, razni državni zvaničnici, političari i javne ličnosti oglasili su se svojim očekivanim komentarima. Međutim, za mene, kao vernika i teologa, javlja se potpuno drugačija perspektiva na ovakve događaje, perspektiva kojoj malo ko obraća pažnju. To je duhovna perspektiva. Kakva se duhovna borba vodi iza ovakvih incidenata?
Svaki istražitelj, kada istražuje neki događaj, prvo sebi postavlja pitanje: ko ima koristi od takvog događaja? Čiji se ciljevi ostvaruju kroz takav vandalski napad? Kao hrišćanin koji pokušava da sve sagledava iz duhovne perspektive, jasno vidim da je đavo, neprijatelj čovečanstva, poslednja instanca koja ima koristi od ovakvih ispada. Njegovo samo ime, diabolos na grčkom, znači onaj koji deli, onaj koji unosi razdor. Očigledno je da ima interes da seje razdor među stanovnicima ovog grada, da okreće stanovnike različitih vera i nacionalnosti jedne protiv drugih i da seje nemir i strah. Na kraju krajeva, on voli da vidi sveta mesta Božjeg prisustva među ljudima oskrnavljena.
Hram kao mesto susreta različitosti
– A zagrebački pravoslavni hram je upravo to, mesto Božje blagodati i milosti u ovom gradu. Tu se svakog jutra i večeri uznose molitve Bogu za ceo svet. Svakog dana, od jutra do večeri, ljudi svih vera, vernici i nevernici, turisti i putnici dolaze u ovu crkvu da je razgledaju, pomole se, upale sveću i izliju svoje duše pred Bogom u nadzemaljskoj atmosferi ovog svetog mesta.
Božje prisustvo na ovom mestu je očigledno i u još jednom detalju za koji mnogi ne znaju ili ne obraćaju pažnju, a to je činjenica da zagrebačka crkva okuplja ljude svih naroda, rasa i vera u ovom gradu na svojim službama. Kada pogledate vernike okupljene na nedeljnoj liturgiji, morate biti svesni da pored pravoslavnih Srba, iza tih lica stoje i Hrvati, kako oni koji su prešli u pravoslavlje, tako i oni koji nisu, najčešće katolici, ali koji vole pravoslavlje i duhovnost naše Crkve. Rusi i Ukrajinci ovde stoje zajedno, u ovom teškom vremenu za njih. Grci, Romi, Arapi, afrički migranti; može se reći da je ovo možda jedno od etnički i verski najraznovrsnijih mesta u ovom gradu. S vremena na vreme videćete i ljude u rimokatoličkoj crkvenoj odeći, sveštenike, redovnice, pa čak i ponekog biskupa.
Dok u prvom delu govori o povredi i oštećenju crkve, u ovom segmentu Princ pažnju prebacuje na zajednicu koja se oko nje okuplja, ističući njen multietnički i multikonfesionalni karakter. Za njega, upravo ta raznolikost predstavlja i jednu od ključnih duhovnih vrednosti mesta koje je bilo meta napada.
Iz tog konteksta on izvodi i širu refleksiju o napadima na Crkvu u javnom prostoru.
Istorijska senka progona
– Ovde vidim dublje duhovne korene čestih verbalnih napada na našu Crkvu u raznim medijima i od raznih organizacija, srećom marginalnih, koji mogu doprineti takvim incidentima.
Kada sam prilazio pravoslavlju, između ostalog, upoređivao sam pravoslavlje sa drugim hrišćanskim verama i zapalo mi je za oko da se pravoslavlje u jednom pogledu uveliko izdvaja od ostatka hrišćanstva, po napadima i progonima. Da, i druge hrišćanske zajednice su kroz istoriju bile progonjene. Ovde, u Hrvatskoj, redovno se beleže brojni vandalski napadi i na rimokatoličke crkve i sakralne objekte, ali pošto je Rimokatolička crkva većinska, to nekako prolazi ispod radara. Međutim, nijedna nepravoslavna zajednica nije pogođena progonom u celosti, i tako sistematski i temeljito kao Pravoslavna crkva. Setimo se da je u vreme najvećeg cvetanja hrišćanskog Zapada pravoslavni Istok ležao u ropstvu Arapa, Turaka i Mongola, i da je u 20. veku praktično celo pravoslavlje, osim male oaze u Grčkoj i grčkog dela Kipra, bilo u rukama agresivnog komunizma.
Stradanje kao potvrda puta
U završnici svog obraćanja, Marko Princ zaključuje da ovakve događaje ne treba posmatrati isključivo kroz prizmu trenutnog nasilja, već kroz širi okvir hrišćanskog razumevanja istorije i stradanja.
– Sve je to potvrda da smo na pravom putu, jer nam Hristos nije obećao ništa osim progona. Važno je da, kao sledbenici Hristovi, prepoznamo dublje duhovne korene u takvim incidentima i da svoj bes ne usmeravamo ka ljudima, već ka silama zla, jer naša borba nije protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, protiv vlasti, protiv gospodara tame ovoga sveta, protiv duhovnih sila zla na nebesima (Ef. 6:12). Trenuci poput ovih su idealni za ispunjenje Hristove zapovesti: Ljubite neprijatelje svoje i molite se za one koji vas gone, da biste bili sinovi Oca svoga koji je na nebesima, jer on daje suncu svome da obasjava zle i dobre i daje kišu pravednima i nepravednima – zaključuje Marko Princ, pozivajući se na reči iz Jevanđelja po Mateju 5:44–45.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
U manastiru Jasenovac više episkopa Srpske pravoslavne crkve služilo je Liturgiju, rukopoložen je novi đakon, a pojanje Vizantijskog hora iz Ljubljane i prisustvo mladih iz Zagreba uveličali su ovaj dan.
Dok policija istražuje vandalizam nad pravoslavnim objektom, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke upozorava na atmosferu u javnom prostoru i ukazuje na širi društveni kontekst koji prati slučaj.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
POGLEDAJTE JOŠ:
ODLAZE NA ONAJ SVET KAO FARAONI! I sanduk sarkofag od preko 3.000 evra ima svoje kupce – SMRT POSTALA LUKSUZ!
SKANDALOZAN POTEZ PREDSEDNICE PARLAMENTA LAŽNE DRŽAVE KOSOVO! Srpska lista napustila skupštinsku salu!
DOMAGOJ MARGETIĆ U NOVOJ EPIZODI: Posle laži o „Sarajevo safariju“ hrvatski novinar ide korak dalje