AKO VAM SE OVO DOGODI TOKOM MOLITVE, ODMAH JE PREKINITE! Sveti Gavrilo je pričao da vam tad sam Hristos kuca na vrata i to sa važnom porukom!

U savremenom svetu, u kojem se vera neretko svodi na spoljašnje manifestacije – formalno posećivanje bogosluženja, paljenje sveća i mehaničko iščitavanje molitvenika, lako zaboravljamo da suština hrišćanskog života nije u slepom poštovanju pravila, već u živom i delotvornom milosrđu. 

Često se dešava da čovek opravdava svoje slepilo za tuđu nesreću sopstvenim „duhovnim obavezama“.

Zatvaramo se u svoje domove, palimo kandila, molimo se i mislimo da smo ispunili dužnost prema Bogu ako nas niko ne uznemirava.

Međutim, pravoslavna duhovnost nas uči da je bližnji u nevolji zapravo živa ikona Božija – on je ispit naše vere koji se pojavljuje onda kada ga najmanje očekujemo.

Molitva, recimo, zauzima centralno mesto u životu pravoslavnog hrišćanina, ali Crkva ne uči da čovek zbog molitve treba da zanemari bližnjeg koji mu se obrati za pomoć. 

Naprotiv, u pravoslavnoj duhovnosti čovek u nevolji koji od nas traži pomoć, smatra se samim Hristom koji kuca na naša vrata. Ako okrenemo glavu od čoveka da bismo formalno završili molitveno pravilo, pokazujemo da nam je forma važnija od suštine, a obred važniji od žive ljubavi. 

Ako radi forme ignorišemo vapaj za pomoć, naša duhovnost postaje prazna ljuštura u kojoj nema mesta za Boga, jer Bog jeste ljubav.

Ovu veliku i otrežnjujuću istinu Sveti Gavrilo Gruzijski sažeo je u reči koje odjekuju kao vrhovni sud o našem licemerju:

„Ako molitvu ne slede dobra dela, molitva je mrtva. Ako te neko za vreme molitve zamoli za pomoć, a ti kažeš da ćeš mu pomoći kad završiš s molitvom, znaj da takva molitva nije ugodna Bogu. Za takvu molitvu se kaže: ‘Molitva njegova neka se upiše kao greh.“

Bonus video

Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.

Duhovi zla u ljudski um unose misli koje podstiču strah, očajanje, mržnju, zavist, gordost i beznađe.

Dobro delo gubi svoj pravi smisao kada čovek počne da ga čini zbog sebe.

Kratka, ali snažna pouka starca Georgija govori o vezi između odnosa prema Bogu i spremnosti da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.