AKO OVO TRAŽITE OKO SEBE, ŽIVOT ĆE VAM POSTATI NEPODNOŠLJIV: Sveštenik Andrej Tkačov upozorava na veliku zamku u koju lako upadaju neki vernici

Mnogi vernici iskreno žele da se poprave i oslobode svojih slabosti, ali ponekad se događa da se čovek toliko usmeri na svoje grehe da izgubi duhovnu radost, nadu i snagu za činjenje dobra. Umesto da pogled usmeri ka Bogu i životu u Hristu, on ostaje zatvoren u sopstvene misli i slabosti.

Na ovu opasnost ukazuje protojerej Andrej Tkačov, objašnjavajući da stalno bavljenje sobom, čak i kada izgleda kao znak smirenosti, može postati prepreka istinskom pokajanju. Prema njegovim rečima, čovek ne treba da ostane zarobljen u svesti o svojoj grešnosti, već da se okrene Hristu i da se duhovno uzdiže.

– Imamo ogroman broj ljudi koji kopaju po svojim gresima od ujutru do uveče, a pritom nemaju ni duhovnu bodrost, ni duhovnu radost, ni duhovnu energiju, ni snage da se trude, da se spasavaju i da pomažu čoveku pored sebe da se spasava; previše se bave sobom. To su egoisti koji kopaju po svojim gresima; oni vole sebe, vole sebe i u grehu. I kada čovek kaže: „Ja sam najveći grešnik“, to je glas gordosti, to je glas plitkog egoiste koji se nije ni pokajao za svoje grehove, čak je i u gresima zaljubljen u sebe.

Treba manje razmišljati o tome, treba gledati u veće, treba ići ka većem, treba se nadahnjivati i diviti većem, treba ići naviše, naviše, naviše, ka uzvišenijem, uzvišenijem, uzvišenijem.

Dakle, i prema toaletnom papiru i prema ostalim predmetima iz svakodnevnog života treba se ophoditi staloženije. U suprotnom, sve to može poprimiti oblik nezdravog preokupiranja sitnicama. Ako počnete da se osvrćete unaokolo i da tražite masone, tajne znakove i tajno bogohulstvo, vaš život će postati nepodnošljiv. Bog će nestati iz vaše svesti, naprosto ćete osećati patnju, a vaša patnja biće beskorisna i opasna.

Neka nas Hristos sačuva, i vas i mene, od sličnih opasnosti, jer realnu opasnost za svakog vernika predstavlja duhovna šizofrenija. Neka nas Gospod sačuva od toga – kaže protojerej Andrej Tkačov.

Ove reči protojereja Andreja Tkačova podsećaju da hrišćansko pokajanje nije beskrajno osuđivanje sebe, već put ka izlečenju i obnovi čoveka. Vernik je pozvan da vidi svoje slabosti, ali i da svoj pogled podigne ka Bogu, jer istinska promena počinje onda kada prestane da bude zarobljen sobom i kada svoje srce usmeri ka Hristu.

Čitanje Jevanđelja za subotu 6. sedmice po Duhovima

Shutterstock/Terelyuk

 

Poslanica Svetog apostola Pavla Rimljanima, začalo 100 (9,1-5)

1. Istinu govorim u Hristu, ne lažem, to mi svedoči savest moja Duhom Svetim,  2. da mi je vrlo žao i srce me moje boli bez prestanka;  3. jer bih želeo da ja sam budem odlučen od Hrista za braću svoju, srodnike moje po telu,  4. koji su Izrailjci, čije je usinovljenje i slava i zaveti i zakon i bogosluženje i obećanja,  5. čiji su i oci, i od kojih je Hristos po telu, koji je nad svima Bog blagosloveni u vekove. Amin.

Prva Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 270 (4,13-17)

13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade.  14. Jer ako verujemo da Isus umre i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim.  15. Jer vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli.  16. Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti;  17. a potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.

Jevanđelje po Mateju, začalo 32. (9,18-26)

18. Dok on tako govoraše njima, gle, knez jedan dođe i klanjaše mu se govoreći: „Kći moja sad umre; nego dođi i stavi na nju ruku svoju, i oživeće.“  19. I ustavši Isus pođe za njim, i učenici njegovi.  20. I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi pristupi sastrag i dohvati se skuta haljine njegove.  21. Jer govoraše u sebi: „Ako se samo dotaknem haljine njegove, ozdraviću.“ 

22. A Isus, obazrevši se i videvši je, reče: „Ne boj se, kćeri, vera tvoja spasla te je.“ I ozdravi žena od onoga časa  23. I došavši Isus u dom knežev i videvši svirače i narod uskomešan, reče im:  24. „Odstupite, jer devojka nije umrla, nego spava.“ I podsmevahu mu se.  25. A kad istera narod, uđe i uhvati je za ruku, i ustade devojka.  26. I pronese se glas o ovome po svoj zemlji onoj.

Kada čovek misli da je predaleko od Boga, ove reči ruskog svetitelja vraćaju nadu.

Reči svetogorskog starca nude neočekivan odgovor na jedno od najtežih pitanja vere i života: zašto patnja uopšte postoji i šta se u njoj može otkriti.

U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.

Mnoge ljude uznemiravaju neželjene i teške pomisli, ali ruski svetitelj objašnjava da greh ne nastaje samim iskušenjem, već onda kada čovek svesno prihvati ono što mu se javlja u umu i srcu.