AKO OVAKO POSTUPIMO, BIĆEMO MANJE UZNEMIRENI I SKLONI GNEVU: Prepodobni Amvrosije otkriva kako se čuva mir

Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, začalo 181 (6,1-10)

1. A sarađujući s Njim, molimo vas da ne primite uzalud blagodat Božiju;  2. Jer govori: „U vreme pogodno poslušah te, i u dan spasenja pomogoh ti. Evo sad je najpogodnije vreme, evo sad je dan spasenja!“  3. Nikako ni u čemu ne dajući spoticanje, da se služba ne kudi,  4. nego se u svemu pokazujmo kao sluge Božije: u trpljenju mnogom, u nevoljama, u bedama, u teskobama; 

5. u ranama, u tamnicama, u bunama, u trudovima, u bdenjima, u postovima,  6. u čistoti, u znanju, u dugotrpljenju, u blagosti, u Duhu Svetome, u ljubavi nelicemernoj,  7. u reči istine, u sili Božijoj, sa oružjem pravednosti desnim i levim,  8. u slavi i sramoti, u grdnji i pohvali, kao varalice i istiniti,  9. kao neznani i poznati, kao oni koji umiru a evo živimo, kao kažnjavani ali ne ubijani,  10. kao žalošćeni a uvek radosni, kao siromašni a mnoge bogateći, kao oni koji ništa nemaju a sve poseduju.

Jevanđelje po Mateju, začalo 105. (25,14-30)

14. Jer kao što čovek polazeći na put dozva sluge svoje i predade im blago svoje;  15. i jednome dade pet talanata, a drugome dva, a trećemu jedan, svakome prema njegovoj moći; i odmah otide.  16. A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet talanata.  17. Tako i onaj što primi dva, dobi i on još dva.  18. A koji primi jedan, otide te ga zakopa u zemlju i sakri srebro gospodara svoga.  19. A posle dugog vremena dođe gospodar ovih sluga, i stade svoditi račun sa njima. 

20. I pristupivši onaj što je primio pet talanata, donese još pet talanata govoreći: „Gospodaru, predao si mi pet talanata; evo još pet talanata koje sam dobio s njima.“  21. A gospodar njegov reče mu: „Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svoga.“  22. A pristupivši i onaj što je primio dva talanta reče: „Gospodaru, predao si mi dva talanta; evo još dva talanta koja sam dobio s njima.“  23. A gospodar njegov reče mu: „Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svoga.“ 

24. A pristupivši i onaj što je primio jedan talant reče: „Gospodaru, znao sam da si ti tvrd čovek: žanješ gde nisi sejao, i skupljaš gde nisi vijao;  25. pa se pobojah i otidoh te sakrih talant tvoj u zemlju; i evo ti tvoje.“  26. A gospodar njegov odgovarajući reče mu: „Zli i leni slugo, znao si da žanjem gde nisam sejao, i skupljam gde nisam vijao.  27. Trebalo je zato moje srebro da daš menjačima; i došavši, ja bih uzeo svoje sa dobitkom.  28. Uzmite, dakle, od njega talant, i podajte onome što ima deset talanata.  29. Jer svakome koji ima daće se, i preteći će mu; a od onoga koji nema, i što ima uzeće se od njega.  30. A nevaljaloga slugu bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.

BONUS VIDEO

Nepravda, uvreda i omalovažavanje mogu u čoveku pokrenuti potrebu da se brani i uzvrati, ali jedna pouka velikog ruskog duhovnika otvara sasvim drugačije pitanje: šta se u takvom trenutku događa sa našim srcem?

Ponekad izgovaramo svete reči dok nam misli lutaju na sve strane, a veliki svetitelj našeg vremena ostavio je jednostavan savet kako da se čovek sabere i sa ljubavlju obrati Hristu.

Svetitelj upozorava da sukob može biti završen spolja, dok u čoveku nastavlja da traje mnogo duže i polako zauzima sve više prostora.

Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.