Da li je strah od Boga znak pobožnosti ili može da udalji čoveka od istinskog razumevanja vere? Ovo pitanje nameće se kada se uporede dve biblijske poruke koje na prvi pogled deluju suprotno. U Knjizi priča Solomunovih piše da je strah Božji početak mudrosti (Priče Solomunove 9, 10), dok apostol Jovan u svojoj poslanici poručuje da savršena ljubav izgoni strah (1. Jovanova 4, 18).
Kako razumeti ove reči? Da li hrišćanin treba da strahuje od Božje kazne ili je pozvan da kroz ljubav prema Bogu prevaziđe takav strah? Odgovor je važan za razumevanje pravoslavne vere, ali i za svakodnevni duhovni život, naročito kada molitva, post i ispovest umesto mira počnu da izazivaju strepnju.
Kako objašnjava sveštenik Jevgenije Murzin, između ovih biblijskih poruka nema protivrečnosti. Ključ za njihovo razumevanje jeste u tome na kakav strah apostol Jovan misli.
– Zapravo, ovde nema protivrečnosti. Kada pažljivije razmotrimo kontekst apostolske poslanice, postaje jasno da Jovan ne govori o strahu Božjem u onom smislu u kojem se on razume u hrišćanstvu, već o strahu od Božjeg suda i kazne, koji čoveka muči i unosi nemir u njegov život – objašnjava sveštenik.
Takav strah može da se javi i kod ljudi koji iskreno žele da žive u skladu sa verom. Vernik se, na primer, plaši da će se Bog razgneviti na njega zato što se nije dovoljno usrdno molio, što se nije pravilno ispovedio, što je prekršio post ili nehotice učinio neku grešku.
Vremenom, umesto da odnos sa Bogom bude zasnovan na ljubavi i poverenju, vernik počinje neprestano da preispituje sebe: da li je sve uradio kako treba, da li je sagrešio i da li će zbog svojih postupaka snositi posledice. Tada se javljaju uznemirenost i nervoza, a čovek postepeno gubi unutrašnji mir. Posebno je problematično kada takvo stanje počne da smatra dokazom sopstvene pobožnosti.
– Najgore je to što mnogi ovu uznemirenost doživljavaju kao znak pobožnosti, iako ona zapravo narušava samu predstavu o Bogu i predstavlja znak duhovne bolesti – upozorava otac Jevgenije.
Čovek tada počinje da vidi Boga pre svega kao strogog sudiju od čije kazne mora da se zaštiti besprekornim poštovanjem verskih pravila. Molitva, post i učešće u bogosluženju postaju način da umiri strah i izbegne očekivanu kaznu. Međutim, takvo olakšanje ne traje dugo.
– Međutim, čak i ako u tome uspe, strah se ubrzo neizbežno vraća, jer čovek ne može da izbegne greh – objašnjava sveštenik.
Pravoslavni duhovni život ne podrazumeva da čovek može da postane bezgrešan ako se dosledno pridržava svih pravila. On podrazumeva borbu sa sopstvenim slabostima, prepoznavanje greha, pokajanje i trud da se živi po volji Božjoj.
Zato strah od kazne ne može da bude temelj čovekovog odnosa sa Bogom. Ako vernik svaki svoj propust doživljava kao razlog zbog kojeg bi ga Bog mogao odbaciti, teško može da razume dubinu Božje ljubavi i značaj pokajanja.
Šta znači strah Božji u pravoslavlju
Strah Božji, međutim, ne znači da čovek treba da bude ravnodušan prema grehu ili da zanemari odgovornost za svoje postupke.
– S druge strane, strah Božji u hrišćanskom predanju ima drugačije značenje. To je strahopoštovanje prema Bogu, svest o Njegovoj svetosti, ali i o sopstvenoj nesavršenosti i odgovornosti za svoje postupke. Takav strah rađa se iz ljubavi i poverenja – ističe otac Jevgenije.
Razliku možemo da razumemo i kroz odnose sa ljudima koje volimo. Kada nam je neko blizak i dragocen, ne želimo da ga povredimo niti da narušimo odnos koji imamo sa njim. Ne postupamo ispravno samo zato što se plašimo kazne, već zato što nam je stalo do te osobe.
Slično tome, hrišćanin nastoji da sačuva zajednicu sa Bogom. On zna da greh šteti i njemu samom i drugim ljudima i da ga udaljava od Boga. Zato se trudi da izbegava zlo, ne samo zbog posledica koje ono nosi već i zato što voli Boga i želi da živi u skladu sa Njegovim zapovestima. Takvo strahopoštovanje ne znači da čovek treba da živi u neprestanoj strepnji. Ono podrazumeva ozbiljan odnos prema veri, svest o sopstvenim slabostima i iskrenu želju da se ne udalji od Boga.
Tri motiva za ispunjavanje Božjih zapovesti
Sveštenik Murzin podseća i na učenje Svetog Vasilija Velikog, koji je razlikovao tri motiva za ispunjavanje Božjih zapovesti: strah od kazne, nadu u nagradu i ljubav prema Bogu. Ljubav je povezivao sa odnosom sina prema ocu. Ta razlika pomaže nam da razumemo zašto strah može da odvrati čoveka od lošeg postupka, ali ne može da bude cilj njegovog duhovnog života.
– Strah od kazne može da odvrati čoveka od lošeg postupka, ali se pravi odnos između Boga i čoveka, u svojoj punini, ostvaruje tek kroz sinovsku ljubav o kojoj apostol piše – objašnjava sveštenik.
Takva ljubav počinje spoznajom da je Bog prvi zavoleo čoveka i da Njegovu ljubav ne moramo da zaslužimo besprekornim ponašanjem.
Apostol Jovan na to podseća rečima: „Mi ljubimo Njega, jer On najpre zavole nas“ (1. Jovanova 4, 19). To ne znači da su greh i čovekovi postupci nevažni. Naprotiv, čovek je pozvan da se bori protiv greha, ali i da zna da posle pada može da se vrati Bogu. Umesto da ga obuzmu očajanje i strah od odbacivanja, može da Mu se obrati sa pokajanjem i nadom u oproštaj.
Kako prepoznati strah koji narušava odnos sa Bogom
Kada strah od Boga postane stalan izvor uznemirenosti, važno je da čovek razmisli čega se zapravo plaši. Sveštenik Jevgenije Murzin ukazuje na dva pitanja koja mogu da pomognu da se napravi razlika između strahopoštovanja prema Bogu i straha od Njegove kazne.
– Da li se plašim da ću učiniti zlo, povrediti bližnjeg i udaljiti se od Boga? Ili se plašim da će me Bog odbaciti zbog najmanje greške i osuditi? – kaže otac Jevgenije.
Odgovor na ova pitanja može da pomogne čoveku da prepozna kakva predstava o Bogu oblikuje njegovu veru i da razmisli da li je potrebno da je preispita.
Nije isto kada se neko plaši da će grehom povrediti bližnjeg i udaljiti se od Boga i kada živi u uverenju da će biti odbačen zbog svake greške. Strahopoštovanje podrazumeva svest o Božjoj svetosti i odgovornost za sopstvene postupke, dok stalna strepnja od kazne može da naruši poverenje u Božju ljubav i da čoveka zarobi u neprekidnom preispitivanju.
Savršena ljubav ne znači da greh više nije važan
Kada apostol Jovan govori o ljubavi koja izgoni strah, ne poziva čoveka da zanemari svoje grehe niti da odustane od borbe sa sopstvenim slabostima. Govori o ljubavi koja menja čovekov odnos sa Bogom. Vernik Mu ne prilazi kao neko ko neprestano očekuje kaznu, već sa poverenjem, pokajanjem i nadom.
– Savršena ljubav izgoni strah jer čovek stiče pouzdanje da i u svojoj slabosti i nesavršenosti može da se obrati Bogu i oseti Njegovu ljubav – ističe sveštenik Jevgenije Murzin.
Na Božju ljubav čovek je pozvan da odgovori sopstvenom ljubavlju. Ona se ne pokazuje samo rečima i osećanjima već i postupcima, odnosno nastojanjem da se živi po Božjim zapovestima. Spasitelj to jasno poručuje: „Ako imate ljubav k meni, zapovesti moje držite“ (Jovan 14, 15).
U tome je odgovor na prividnu protivrečnost između biblijskih poruka o strahu Božjem i ljubavi koja izgoni strah. Strahopoštovanje prema Bogu pomaže čoveku da razume ozbiljnost greha i svoju odgovornost, dok ga ljubav vodi ka dubljoj zajednici sa Njim. Cilj hrišćanskog života nije da čovek neprestano strepi od kazne, već da kroz veru, pokajanje i ljubav nastoji da živi po volji Božjoj.
BONUS VIDEO
Pitanje koje na prvi pogled deluje jednostavno otvara jednu od najdubljih tajni vere i suočava čoveka sa granicama sopstvenog poimanja.
Paroh podgorički govorio je o darovima koje čovek prima od Boga, odgovornosti koju oni nose, ali i o strahu koji ne sme da postane stanje iz kojeg čovek više ne vidi sopstvene mogućnosti.
POGLEDAJTE JOŠ:
OD EVROPSKIH FONDOVA DO FOTELJE: Blokader Ivan Ćirić još jedan šraf u mašineriji stranog faktora!
Put ka Top 8 je otvoren: Ćirićevi i Ličaninovi izabranici saznali protivnike za Evrokup
KAKO BOL, TUGU I NESREĆE DRUGIH PREUZIMAMO NA SEBE?! Upozorenje Prepodobnog Marka Podvižnika koje uvek treba imati na umu!