ŠTA JE ŠMINI ACERET: Praznik koji zbunjuje i rabinske mudrace, a donosi posebnu molitvu za kišu

Šmini aceret, jevrejski praznik koji neposredno sledi nakon Sukota, ove 2026. godine počinje zalaskom Sunca u petak, 2. oktobra, a završava se u subotu, 3. oktobra. U Izraelu se Šmini aceret i Simhat tora obeležavaju istog dana, 3. oktobra, dok se u tradicionalnoj jevrejskoj dijaspori Simhat tora slavi narednog dana, u nedelju, 4. oktobra.

Iako se Hošana raba tehnički može smatrati „poslednjim danom“ Sukota, rabini su odlučili da Šmini aceret, kao i Simhat toru, smatraju delom Sukota, jer njegovo značenje nedvosmisleno proizlazi iz samog Sukota.

Dva nejasna mesta u Tori izazivaju nedoumice u pogledu statusa Šmini acereta. I u Knjizi Levitskoj i u Knjizi Brojeva Bog zapoveda da osmi (šmini) dan, koji se odnosi na Sukot, bude „sveti sabor“ i aceret, što se najčešće prevodi kao „svečano okupljanje“.

Šta znači aceret?

Osnovni problem je u tome što niko zapravo ne zna tačno šta znači reč aceret. Moguće je da potiče od reči acar, koja znači „zaustaviti se“, pa bi to moglo da podrazumeva uzdržavanje od rada. S druge strane, značenje reči aceret može se odrediti i na osnovu njenog konteksta u tekstu, koji ukazuje na to da ona označava neku vrstu namernog produžetka prethodnih sedam dana. Upravo taj nedostatak jasnog značenja reči verovatno je razlog zbog kojeg su rabinski mudraci imali teškoća da precizno odrede značenje ovog praznika.

Najraniji rabinski pomen Šmini acereta naziva ga jom tov aharon šel ha-hag, odnosno „poslednjim danom praznika“. Međutim, Talmud navodi: „Osmi dan je praznik za sebe.“ Istovremeno, Talmud pokušava da napravi razliku između njega i Sukota, navodeći da je tokom Sukota u Hramu prinošeno ukupno 70 žrtava, dok je na Šmini aceret prinošena samo jedna. Ova razlika bila je samo teorijska, budući da je Hram bio razoren pet vekova pre konačnog oblikovanja Talmuda.

Ovu nedoumicu možda najbolje osvetljava tumačenje Samsona Rafaela Hirša, ortodoksnog rabina iz 19. veka koji je živeo u Nemačkoj. On značenje praznika izvodi iz reči aceret, koju tumači kao „okupiti“ ili „sakupiti“. Prema njegovom tumačenju, osmog dana Sukota, poslednjeg dana praznovanja, trebalo bi da u sebi sačuvamo osećanja zahvalnosti i posvećenosti koja smo stekli tokom čitavog jesenjeg prazničnog perioda. Do narednog praznika, Hanuke, proći će gotovo dva meseca.

Wikipedia/Pataki Márta

 

Po čemu se razlikuje od Sukota

Iako obredi Šmini acereta uglavnom imaju iste karakteristike kao i obredi tokom ostatka Sukota, postoje četiri značajne razlike. Prva je to što se više ne koriste lulav i etrog. Druga je da se, iako se obroci jedu i Kiduš izgovara u suki, u skladu sa običajima koji se razlikuju, više ne izgovara blagoslov za ispunjavanje zapovesti o prebivanju u njoj, kao što je to činjeno tokom prethodnih sedam dana. Treća je da se u sinagogi, nakon čitanja Tore, izgovara molitva za sećanje na preminule, Jizkor.

Konačno, posebna molitva za kišu, Gešem, dodaje se ponavljanju molitve Musaf i time počinje period u kojem se u molitvama posebno moli za kišu, a koji traje sve do Pesaha. Običaj je da predvodnik molitve Gešem nosi kittel, kao što se čini tokom božanskog suda za vreme Velikih praznika. Nošenje ove odeće ukazuje na to da je ovo vreme božanskog suda u pogledu kiše u narednoj godini, odnosno vreme kada se molimo da nam Bog, svojom dobrom voljom, podari odgovarajuću količinu padavina.

BONUS VIDEO

 

 

Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.

Potomci Aronovih sinova vekovima čuvaju drevnu tradiciju, imaju posebne počasti u bogoslužbenom životu judaizma, ali i stroga pravila koja ih razlikuju od drugih vernika.

Sedam dana provode u posebno napravljenim kolibama, koriste četiri biljke u obredu, a na trpezi se pojavljuju med, sezonske namirnice i punjeni kupus.

Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.