Miris tamjana vernike uvek povezuje sa crkvom. Dovoljno je da se otvore vrata hrama i oseti poznati miris koji se širi iz kadionice, pa da bude jasno da je bogosluženje počelo ili da se približava neki njegov važan trenutak.
Ipak, tamjan koji se stavlja na briket ili užareni ugalj nije uvek isti. Pored klasičnog tamjana u zrncima postoji i vlažni tamjan, koji je mekši, savitljiviji i često intenzivnijeg mirisa. Na prvi pogled može da podseća na komadić mirisne smole, a upravo zbog svog izgleda mnogi se pitaju da li je namenjen samo za kađenje doma ili se koristi i u hramu.
Odgovor je jednostavan: vlažni tamjan nije namenjen isključivo za ličnu molitvu u komu. Slične mirisne mešavine koriste se i u hramovima širom pravoslavnog sveta.
Šta je zapravo vlažni tamjan?
Sam naziv može da zavara. Vlažni tamjan nije tamjan koji je nakvašen vodom, već je najčešće reč o tamjanu pripremljenom tako da ostane mekan ili polumekan zbog načina obrade i dodatka mirisnih sastojaka.
Kod takozvanog svetogorskog, odnosno atonskog načina izrade, tamjan se gnječi, a zatim se meša sa drugim smolama i mirisnim uljima. Od dobijene mase oblikuju se mali komadići, koji se potom ostavljaju da sazru i očvrsnu. U zavisnosti od recepture i stepena sušenja, krajnji proizvod može ostati mekši i lepljiviji od običnog tamjana u zrncima.
Upravo se takav tip tamjana često naziva svetogorskim ili atonskim tamjanom. Njegova posebnost nije samo u izgledu već i u mirisima, kojih ima mnogo: od ruže i jasmina do mirisa koji podsećaju na smirnu, drvo ili druge aromatične sastojke. A u manastirima na Kosovu i Metohiji monasi prave vlažni tamjan sa mirisom kosovskog božura. To je i razlog zbog kojeg vernici ponekad prepoznaju određeni tamjan čim uđu u neki hram. Miris može postati deo sećanja na bogosluženje, praznik ili određeni manastir.
Zbog toga dva hrama mogu koristiti tamjan koji na prvi pogled izgleda slično, a da se miris koji ispuni prostor potpuno razlikuje.
Da li se vlažnim tamjanom kadi u hramu?
Da. Nema podele prema kojoj bi tvrdi tamjan bio „crkveni“, a vlažni „kućni“. U pravoslavnoj bogoslužbenoj praksi postoje različiti oblici i mešavine tamjana, a svetogorske mešavine koriste se i u parohijskim hramovima. Pored čiste smole tamjana, koriste se i mešavine sa drugim smolama, aromatičnim materijalima i mirisnim uljima. I jedne i druge stavljaju se na užareni ugalj u kadionici.
Kada sveštenik ili đakon uzme kadionicu, ono što se nalazi na užarenom uglju može, dakle, biti klasičan tamjan u zrncima, ali i pripremljena mirisna mešavina.
Način upotrebe ostaje isti: tamjan se stavlja na užareni briket ili ugalj, a toplota oslobađa miris i stvara dim kojim se kadi.
Kađenje je sastavni deo pravoslavnog bogosluženja. U zavisnosti od službe i njenog poretka, kade se Časna trpeza, Sveto jevanđelje, krst, ikone, sveštenstvo i vernici. U pravoslavnom shvatanju dim tamjana podseća na molitvu koja se uznosi Bogu. Upotreba tamjana u bogosluženju povezana je i sa biblijskim svedočanstvima o tamjanu i molitvi.
Kako se koristi kod kuće?
Vlažni tamjan može se koristiti i tokom kućne molitve, ali se ne stavlja direktno u plamen. Najpre se u odgovarajućoj kadionici užari ugalj ili zapali briket, a zatim se na njega stavi vrlo mala količina tamjana, manja nego kada je reč o tamjanu u čvrstim komadićima. Kada se zagreje, tamjan počinje da oslobađa mirisni dim.
Isti princip primenjuje se i u hramu. Razlika nije u tome što bi tamjan kod kuće imao drugačije značenje, već u mestu i okolnostima u kojima se koristi.
Važno je, međutim, da se tamjan ne posmatra kao sredstvo koje samo po sebi proizvodi neki duhovni učinak. U pravoslavnoj tradiciji njegovo značenje povezano je sa molitvom, poštovanjem prema Bogu i bogosluženjem. Sam dim nije zamena za molitvu.
Tamjan nije samo miris koji ispunjava hram
Kada se iz kadionice podigne prvi oblak dima, on ne služi samo da bi prostor lepo mirisao. Pravoslavna tradicija tamjan povezuje sa molitvom. U Psalmu se kaže: „Neka izađe molitva moja kao kad pred Tobom“, a upravo se ovaj stih često navodi kada se objašnjava simbolika kađenja.
Zato tamjan u hramu nije ukras, niti je izbor mirisa najvažniji deo njegovog značenja. Bilo da je na užarenom uglju klasični tamjan u zrncima ili mirisna, mekša mešavina, njegov dim podseća vernike na ono zbog čega su se okupili: na molitvu. A vlažni tamjan, koji se po svom izgledu i mirisu razlikuje od tamjana na kakav su mnogi navikli, zapravo pripada istoj široj tradiciji pravoslavnog kađenja.
BONUS VIDEO
U razgovoru za religija.rs, ovaj svetogorac govori o vekovnoj tradiciji hrišćanske ljubavi i molitve koje kroz monaške proizvode, uz blagoslov, donose blagodat za dušu i telo.
Od svetih hramova do naših domova – saznajte kako pravilno kađenje i izgovorena molitva donose duhovni mir, štite prostor i prizivaju Svetoga Duha.
POGLEDAJTE JOŠ:
HOROSKOP ZA 26. SEPTEMBAR: Bikovima iznenada leže novac na račune, strastven period sledi Blizancima!
Veliki problemi za Klopa: Nemačka bez dva bitna igrača pred duel sa Srbijom
„SJAJAN ČOVEK I ODLIČAN LIDER!“ Stiglo veliko priznanje za Vučića iz SAD