ŠTA TAČNO CRKVA DANAS PROSLAVLJA: Evo šta svaki vernik treba da zna o Preobraženju

Svake godine 19. avgusta hramovi se ispune vernicima koji donose korpe sa grožđem. Međutim, iza ovog lepog narodnog običaja lako se može prevideti ono najvažnije. Preobraženje Gospodnje je, naime, jedan od najznačajnijih praznika crkvene godine, u kojem Hristos prvi put otkriva učenicima Svoju Božansku slavu i istovremeno pokazuje čemu je pozvan svaki čovek. Pogledajmo šta se dogodilo na Tavoru i zašto ovaj praznik i danas ostaje toliko važan za hrišćane.

Preobraženje Gospodnje jedan je od dvanaest velikih praznika i praznuje se 19. avgusta (6. avgusta po starom kalendaru). Na ovaj dan Crkva se seća jevanđelskog događaja kada je Isus Hristos, povevši sa Sobom trojicu Svojih najbližih učenika, Petra, Jakova i Jovana, izašao na visoku goru i preobrazio se pred njima. Dok se molio, lice Mu je zasijalo kao sunce, a odeća postala bela i blistava. Tako je učenicima bila otkrivena Božanska slava Spasitelja, koja je do tog trenutka bila skrivena pod pokrovom Njegove ljudske prirode. Prema drevnom crkvenom predanju, mestom Preobraženja smatra se gora Tavor. Od prvih vekova hrišćanstva ona se poštuje kao sveto mesto, a kasnije su na njenom vrhu podignuti hrišćanski hramovi.

U čemu je smisao praznika?

Preobraženje je učvrstilo apostole u veri pred predstojeća Hristova stradanja na krstu. Ono je pokazalo da će Golgota biti dobrovoljna žrtva, nakon koje će uslediti Vaskrsenje i pobeda nad smrću. Zato su se pored Hrista pojavili proroci Mojsije i Ilija, koji su razgovarali sa Njim o Njegovom predstojećem „izlasku“ u Jerusalim, odnosno o Njegovoj žrtvi na krstu (Lk 9, 31). Međutim, smisao praznika se time ne iscrpljuje. Sveti Grigorije Palama učio je da apostoli na Tavoru nisu videli običnu zemaljsku svetlost, već nestvorenu Božansku svetlost, odnosno sijanje Božanske slave. Ta svetlost, prema učenju Crkve, treba da preobrazi i čoveka koji teži Bogu. Zato nas Preobraženje podseća ne samo na to Ko je Hristos već i na cilj ljudskog života. Kroz sjedinjenje sa Bogom čovek se postepeno preobražava i postaje zajedničar Božanske blagodati. Upravo u tome se ogleda glavna nada ovog praznika.

U zemljama Sredozemlja u ovo vreme sazrevalo je grožđe, koje je kao „prvina“ novog roda donošenjem u hram prinošeno u skladu sa starozavetnom zapovešću (Izl 23, 19). Na područjima gde grožđe nije bilo široko rasprostranjeno, vremenom se ustalio običaj da se osvećuju jabuke i drugi plodovi koji sazrevaju sredinom avgusta.

Kako se Preobraženje prikazuje na ikonama?

U središtu ikone prikazan je Hristos u blistavoj beloj odeždi, okružen mandorlom, svetlećim ovalom koji simbolizuje nestvorenu tavorsku svetlost. Sa Njegovih strana stoje proroci Mojsije i Ilija, predstavnici Zakona i Proroka, koji svedoče da je Hristos ispunjenje celog Starog zaveta. U podnožju gore prikazani su apostoli Petar, Jakov i Jovan, koji ne mogu da podnesu sjaj Božanske slave i padaju ničice. Planinski pejzaž podseća na duhovno uspinjanje čoveka ka Bogu, dok višeslojna mandorla naglašava nedokučivost Božanske slave.

Koje su posebnosti bogosluženja na Preobraženje?

Praznik Preobraženja uvek pada za vreme Gospojinskog posta, ali je tog dana post manje strog: crkveni tipik dopušta upotrebu ribe. Celokupno bogosluženje posvećeno je temi Božanske svetlosti i preobraženja čoveka. Sveštenoslužitelji oblače bele odežde, a praznični tropari i pesme proslavljaju Hrista, koji je učenicima otkrio Svoju slavu, i sadrže molbu da ta Božanska svetlost obasja i naš život. Posle Svete liturgije obavlja se osvećenje plodova novog roda.

Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti „magijska zaštita“.

Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.

Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.

Iako traje samo dve nedelje, ovaj period donosi priliku da učvrstimo iskustvo stečeno tokom Petrovskog posta, prepoznamo sopstvene slabosti, zamislimo se nad prolaznošću života i otvorimo srce za istinsku duhovnu radost.