Preobraženje Gospodnje jedan je od dvanaest velikih Hrišćanskih praznika, a u središtu njegovog smisla nalazi se tajna Hristove božanske slave, koja se pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom otkrila na gori Tavoru. Hristos se tada preobrazio i zasijao svetlošću, pokazavši učenicima slavu Božju i dajući im, pred svoje stradanje, nagoveštaj Vaskrsenja.
Uz velike crkvene praznike kroz vekove su se vezivali i brojni narodni običaji i verovanja, u kojima su ljudi prepoznavali smenu godišnjih doba, promene u prirodi i trenutke važne za svakodnevni život. Tako je i Preobraženje u srpskoj narodnoj tradiciji dobilo posebno mesto. Dok je za Crkvu ono praznik Hristove božanske svetlosti i poziv čoveku na duhovno preobraženje, u narodnom kalendaru predstavljalo je i svojevrsnu granicu između leta i jeseni. O tome svedoče brojni običaji, od osvećenja novog roda do verovanja da se posle ovog praznika menjaju gora i voda.
Kada se leto povlači, a priroda preobražava
Saša Srećković, muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu, ističe da je Preobraženje u narodnom kalendaru bilo vreme jasno prepoznate promene, trenutak kada se leto polako povlači, a priroda počinje da pokazuje prve znake jeseni. Dok je u crkvenom smislu ovaj praznik usmeren na Hristovo Preobraženje i otkrivanje Njegove božanske slave, u narodnoj tradiciji promene koje su se vezivale za ovaj dan bile su vidljive i u prirodi i u svakodnevnom životu.
– Govorilo se da se preobražava list u gori i kamen u vodi. Lišće počinje da žuti i opada, vode postaju hladnije, a sa promenom prirode menja se i čovekov odnos prema njoj. Znalo se da posle Preobraženja više nije vreme za kupanje u rekama. Verovalo se da onaj ko nastavi da se kupa može da se prehladi, razboli ili da ga ujede zmija – objašnjava Srećković.
U ovakvim verovanjima prirodni ciklus dobijao je svoje mesto u svakodnevnom životu, pa se ono što se dešava u prirodi povezivalo sa vremenom kada nešto treba raditi, jesti ili izbegavati. Praznik je tako u narodnoj tradiciji označavao svojevrsnu granicu, a posebno mesto među običajima imalo je grožđe.
Zašto se grožđe nosi u crkvu na osvećenje
– Preobraženje je bilo vreme novog roda. Grožđe se osveštava u crkvi i deli, a u pojedinim krajevima nosilo se i na groblje, za pokoj duša predaka. Zabeleženo je i da se novo grožđe nije jelo pre praznika, već tek posle osvećenja. Tako se i u ishrani jasno obeležavala granica između onoga što je bilo i onoga što tek dolazi – kaže muzejski savetnik Etnografskog muzeja.
Običaj osvećenja grožđa naročito pokazuje kako su se u narodnoj praksi preplitali crkveni praznik i tradicionalni odnos prema novom rodu. Prinošenje prvih plodova na blagoslov povezivalo je svakodnevni život sa zahvalnošću Bogu za darove zemlje, dok je deljenje osvećenog grožđa prazniku davalo i snažnu zajedničku, porodičnu i duhovnu dimenziju.
Kako Preobraženje pada u vreme Gospojinskog posta, praznična trpeza bila je posna, ali je, u skladu sa prazničnim običajima, mogla biti obogaćena ribom i vinom.
Šta se još verovalo uoči velikog praznika
Srećković podseća i na druga verovanja koja su se vezivala za ovaj dan. Govorilo se da se u noći Preobraženja i nebo tri puta preobražava, da nije dobro plakati, a da žene i devojke treba da započnu neki posao kako bi im sve išlo od ruke. U nekim krajevima brali su se i lešnici koji su čuvani kao prirodni lek.
Ovakva verovanja pripadaju narodnoj tradiciji i ne treba ih poistovećivati sa učenjem Crkve, ali ona svedoče o tome koliko je veliki praznik bio ukorenjen u životu ljudi. Crkveni kalendar nije određivao samo vreme molitve i bogosluženja već je, kroz običaje koji su se vekovima oblikovali oko praznika, pratio i ritam života domaćinstva, prirode i rada.
– Ova verovanja pokazuju kako je čovek prirodne promene povezivao sa sopstvenim životom. Preobraženje nije bilo samo datum koji označava promenu godišnjeg doba. Ono je uređivalo odnos prema vodi, hrani, radu, zdravlju i plodu, ali i prema precima. Zato je za etnologiju važno kao primer načina na koji se prirodni ciklus pretvarao u kulturni obrazac – zaključio je Srećković i naglasio da nam običaji govore kako su ljudi nekada razumevali vreme, prirodu i sopstveno mesto u njoj.
Preobraženje zato ostaje mnogo više od praznika koji najavljuje promenu godišnjeg doba. Ono podseća na Hristovu slavu i poziva svakog čoveka da se i sam duhovno preobražava, obnavljajući svoj život kroz veru, molitvu i zajednicu sa Bogom. Narodni običaji koji su se vekovima vezivali za ovaj dan čuvaju trag tog dubokog poštovanja prema prazniku, ali je njegova suština za Crkvu uvek ostajala ista: susret čoveka sa Božjom svetlošću i poziv da joj svojim životom odgovori.
Od narodnih predanja o zaštiti doma i zdravlju do pogrešnog razumevanja uloge ikona, Crkva objašnjava gde se završava iskreno poštovanje svetitelja, a gde počinju verovanja koja nisu deo pravoslavnog učenja.
Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja.
Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje.
Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
POGLEDAJTE JOŠ:
AKO VAM SVE U ŽIVOTU IDE SUPROTNO OD PLANOVA, OVO TREBA DA PROMENITE: Starac Pajsije otkrio u čemu mnogi greše
NESTAO DEDA MILIVOJE IZ PALEŽNICE! Porodica moli za pomoć – dementan je i boluje od Parkinsonove bolesti!
BUKTINJA GUTA SVE PRED SOBOM! Novi požar kod Kladova, vatra se širi u pravcu kuća