Činjenica je da većina ljudi u svetu ne jede dovoljno voća i povrća u svojoj svakodnevnoj ishrani. Nekima je ono preskupo, nekima nije dostupno u regionu, a neki ga jednostavno ne vole.
PROČITAJTE JOŠ: ROD OVE GODINE NEVEROVATAN, ALI CENA NISKA! Proizvođači OVOG voća u velikom problemu – GRANE SE SAVILE DO ZEMLJE, A ZA KILOGRAM PLAĆAJU OD 40 DINARA! (FOTO)
Međutim, novo izveštaj objavljen u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences upozorava i da ga sve manje uzgajamo. Tačnije, izveštaj međunarodnog tima stručnjaka za ishranu, poljoprivredu i botaniku upozorava da nam povrće polako nestaje.
PROČITAJTE JOŠ: ULAGANJA NISU VELIKA I BRZO SE ISPLATE! Od ovi biljaka možete godišnje zaraditi i do 6.500 evra!
Foto: freepik
Naučnik Martin van Zoneveld, koji je vodio istraživanje dok je radio u Svetskom centru za povrće, kaže da naši postojeći pristupi poljoprivredi nisu dovoljni za rešavanje svetskih prehrambenih problema.
„Rešenje nije samo uzgajati više povrća – već i uzgajati više vrsta povrća“, ističe i dodaje da je veliki deo biodiverziteta povrća koji nam je potreban još uvek prisutan u tradicionalnim sortama i divljim srodnicima.
Foto: Shutterstock/topotishka
Poljoprivrednici povrće često vide kao veći ekonomski rizik od drugih useva zbog njegovog kratkog roka trajanja.
PROČITAJTE JOŠ: Kako sukob na Bliskom istoku utiče na setvu i cene žitarica u Srbiji?
Zabrinjava to što je pre industrijalizacije postojala mnogo veća raznovrsnost biljaka koje su se uzgajale za hranu. Na primer, iako u svetu postoji više od 4000 različitih sorti krompira, najčešće se komercijalno uzgaja njih pet do osam.
Veštačka selekcija, razvoj monokultura za masovnu proizvodnju, industrijalizacija poljoprivrede i genetske modifikacije kako bi povrće bilo veće, izdržljivije ili lepše, uticali su na to da se smanji raznovrsnost povrća koje završava na našim stolovima.
„Ako izgubimo genetsku raznovrsnost povrća, gubimo i njihove hranljive materije“
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) procenila je da je 24 odsto divljih srodnika povrća u opasnosti od izumiranja. Van Zoneveld i njegov tim upozoravaju da, ako izgubimo genetsku raznovrsnost povrća, gubimo i njihove hranljive materije, ali i sposobnost prilagođavanja naših useva klimatskim promenama.
„Biljke poput paukove biljke, klizavog kupusa i gorke tikve, koje su obično bogatije mikronutrijentima i bolje prilagođene izazovnim uslovima okoline sa ograničenim resursima, dostupne su samo regionalno i vrlo često zanemarene u velikim prehrambenim politikama i strategijama“, upozorava van Zoneveld.
Ističe da se gubitak biodiverziteta povrća dešava u trenutku kada globalni prehrambeni sistemi hitno zahtevaju diverzifikaciju.
I mali korak može mnogo značiti
Van Zonneveld i njegov tim ističu da i obični građani mogu pomoći u očuvanju biodiverziteta i spasiti neke tradicionalne vrste povrća od izumiranja.
Podstiče ih da ne seju ‘industrijske’ vrste semena, već da u ‘bibliotekama semena’, različitim baštenskim udruženjima ili čak putem društvenih mreža, potraže tradicionalne sorte biljaka i uzgajaju njih.
Sakupljanjem semena za ponovnu setvu sledeće godine, održava se vrsta u životu i čuva biodiverzitet.
POGLEDAJTE JOŠ:
DRAMA OKO BRAĆE TEJT! Traže slobodu iz američkog zatvora, Britanija strahuje od njihovog puštanja – EVO ŠTA SE DEŠAVA
„ZAPADNA OBALA JE NA TAČKI SLOMA“: Dramatično saopštenje UN
KOLUMBIJA PRED NOVIM UDAROM! Zbog razornog zemljotresa proglašavaju EKONOMSKU VANREDNU SITUACIJU – potrebne milijarde za oporavak