Zašto pametni ljudi često sumnjaju u sebe više od drugih

Ljudi koji mnogo znaju ne moraju uvek da deluju najglasnije i najsigurnije. Naprotiv, upravo oni često preispituju svoje odluke, vraćaju se na izgovoreno i pitaju se da li su nešto mogli bolje. To ne znači da im nedostaju sposobnosti, već da jasnije primećuju složenost problema i granice sopstvenog znanja.

Kada osoba dobro poznaje neku oblast, svesna je koliko postoji izuzetaka, nepoznatih činjenica i mogućnosti za grešku. Zbog toga joj je teže da izgovori kategorično „siguran sam“, dok neko s površnijim znanjem može mnogo lakše da poveruje da je sve razumeo.

Znanje donosi i svest o sopstvenim ograničenjima

U psihologiji se sposobnost da prepoznamo mogućnost sopstvene greške povezuje sa intelektualnom skromnošću. Ona ne znači potcenjivanje sebe, već spremnost da prihvatimo da naše mišljenje nije nepogrešivo i da saslušamo drugačije argumente. Takav način razmišljanja važan je za učenje i rešavanje složenih problema.

shutterstock.com/MAYA LAB

Zato sumnja ponekad nije znak slabosti, već ozbiljnijeg razmišljanja. Pametna osoba obično ne vidi samo jedan odgovor, već nekoliko mogućih ishoda. Problem nastaje kada zdravo preispitivanje preraste u stalni strah da nije dovoljno sposobna.

PROČITAJTE JOŠ: Samopouzdanje posle 40: Male navike koje menjaju život

Uspeh ponekad pojačava osećaj da nismo dovoljno dobri

Kod nekih veoma uspešnih ljudi javlja se fenomen uljeza – osećaj da svoje rezultate nisu zaista zaslužili i da će drugi uskoro otkriti da nisu toliko sposobni koliko izgledaju. Uspeh pripisuju sreći, okolnostima ili velikom trudu, dok sopstvene sposobnosti umanjuju.

shutterstock.com/MAYA LAB

Ovaj osećaj često ide uz perfekcionizam. Osoba sebi postavlja visoka merila, a zatim svaki propust doživljava kao dokaz da nije dovoljno dobra. Umesto da vidi deset stvari koje je uradila uspešno, pažnju usmerava na jednu grešku.

Što je okruženje zahtevnije, poređenje je surovije

Sposobni ljudi često rade ili se školuju među podjednako uspešnim osobama. Kada se stalno porede sa najboljima, lako zaborave da i sami pripadaju toj grupi. Tuđi uspeh vide spolja, dok sopstvenu nesigurnost poznaju iznutra, pa poređenje nikada nije potpuno pošteno.

PROČITAJTE JOŠ: Zašto neke žene posle razvoda procvetaju više nego ikada

Ipak, nije tačno da svi pametni ljudi nužno sumnjaju u sebe, niti da je svaka nesigurnost dokaz inteligencije. Razlika je u tome da li nas preispitivanje vodi ka učenju ili nas sprečava da nešto pokušamo. Zdrava sumnja kaže: „Mogu da proverim i naučim više.“ Ona koja nas koči poručuje: „Nisam dovoljno dobar da uopšte pokušam.“

Najvažnije je naučiti da sposobnost i nesigurnost mogu postojati istovremeno. Čovek ne mora da bude potpuno siguran u sebe da bi bio stručan, vredan i spreman za sledeći korak, piše Frontiers in Education.