MNOGI OVO ZABORAVLJAJU, A UPRAVO OD TOGA ZAVISI SPASENJE DUŠE: Vladika Nikolaj upozorava na grešku koja čoveka može mnogo da košta

Vera nije cilj sama po sebi, već put koji vodi onome što je čoveku najdragocenije – spasenju duše. U besedi za petak 7. sedmice po Duhovima vladika Nikolaj Velimirović podseća da se istinska vrednost vere ne meri spoljašnjim ispovedanjem, već njenim plodom, pozivajući svakog hrišćanina da se zapita čuva li ono što je neprolazno i vrednije od svega zemaljskog.

Beseda o spasenju duše kao kraju vere

„Kraj vaše vere – spasenije dušama.“ (I Pet. 1, 9)

Šta je kraj vere, braćo? Spasenje duše. Šta je cilj vere? Spasenje duše. Šta je plod vere? Spasenje duše. Mi ne držimo, dakle, veru radi vere nego radi spasenja duša naših.

Niko ne putuje zbog puta, nego zbog nekoga ili nečega što ga očekuje na kraju tog puta. Niko ne baca konop u vodu, u kojoj se neko davi, radi konopa, nego radi davljenika, da ga spase. I veru je nama Bog dao kao put, na kraju kojeg će putnici primiti spasenje duša svojih.

I kao konop dodao je Bog veru nama davljenima u mračnim vodama greha, neznanja i poroka, da bismo pomoću vere spasli život svoj.

To je namena vere. Ko god zna kolika je cena duše ljudske, kao i šta znači spasenje duše, taj mora priznati da ništa u ovome svetu nema ni potrebnije ni korisnije od vere.

Trgovac koji nosi u zemljanom loncu drago kamenje brižljivo i obazrivo čuva lonac, skriva ga i stražari nad njim. Da li zbog lonca ulaže trgovac toliki trud i brigu? Ne zbog lonca, nego zbog dragog kamenja koje je u loncu.

Ceo naš zemaljski život je kao zemljan lonac u kome se skriva jedna neprocenjiva dragocenost. Ta dragocenost jeste duša naša. Lonac je jevtin, ali dragocenost je dragocenost.

Treba imati veru prvo u dragocenost duše ljudske, drugo u budući sjaj i život duše u carstvu Božjem, treće u Boga živoga, koji čeka da mu vratimo duše koje nam je On i dao, i četvrto u mogućnost da se duša izgubi u ovome svetu.

Ko ima veru u to četvrto, taj će znati čuvati dušu svoju i znaće još da je spasenje duše kraj njegovog puta, cilj njegovog verovanja, plod njegovog života, smisao njegovog bitisanja na zemlji i opravdanje njegovih stradanja.

Mi verujemo radi spasenja duša naših. Ko ima istinitu veru, taj mora znati da je vera radi spasenja duša. Ko misli da njegova vera nečem drugom služi, a ne spasenju duše njegove, taj niti ima istinitu veru niti poznaje dragocenost duše svoje.

O Gospode Isuse preblagi, Ti si nam dao veru svetlu i pobedonosnu, Ti je ukrepi i održi u nama da bi nepostiđeni stali pred Tvoj Sud sa dušama čistim i svetlim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.

U besedi za sredu 6. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o najvećoj razlici između prolaznog života i večnosti, otkrivajući zašto samo srce sjedinjeno sa Hristom može postati deo večne građevine Božjeg Carstva.

U besedi za sredu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sumnjama, strahu, stradanju i smrti, pokazujući kako se čovekova vera prepoznaje onda kada je najteže.

U besedi za četvrtak 7. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto se najdublja ljubav prema Gospodu ne rađa iz onoga što oči vide, već iz srca otvorenog za Božije prisustvo.