KADA SE U NAŠE TELO USELJAVA SATANA? Vladika Nikolaj upozorava da je to trenutak bez povratka

U pravoslavlju se ljudsko telo ne posmatra kao prolazna biološka činjenica, već kao prostor u kome se prepoznaje dublji duhovni smisao i odgovornost. Polazeći od apostolskih reči o čoveku kao hramu Svetoga Duha, vladika Nikolaj Velimirović u besedi za četvrtak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje dostojanstva koje nije dato po navici, već po ceni koja, kako podseća, obavezuje čoveka da razume sebe kao biće pozvano na unutrašnji poredak i duhovnu budnost. U tom ključu, tekst koji sledi donosi jedno od njegovih snažnih tumačenja odnosa između slobode, svetinje i odluke čoveka kome pripada vlast nad sopstvenim životom.

„Ili ne znate da su telesa vaša crkva Svetoga Duha koji živi u vama; kojega imate od Boga, i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo.“ (1 Kor. 6, 19–20)

Zbog čega su, braćo, telesa naša postala crkvom Svetoga Duha? Zbog toga što smo plaćeni skupo. Gospod Hristos platio nas je Svojim brigama, trudovima, mukama i smrću. Zbog te cene mi smo se udostojili da budemo crkvom Svetoga Duha.

No neko će reći: ta cena je davno plaćena, a mi živimo dvadeset stoleća posle toga? Svejedno: cena nije plaćena za jedno vreme i za jedno pokolenje, nego za sva vremena i za sva pokolenja od Adama do Strašnoga suda. I ako se još budu na zemlji rodile milijarde i milijarde ljudskih bića, za sve njih je cena već plaćena. Cena je tako velika i bogata, da kad bi se sav pesak morski pretvorio u ljude, ona bi bila dovoljna.

Od koga trenutka, braćo, telesa naša postaju crkvom Svetoga Duha? Od trenutka našega krštenja. Cena je plaćena za sve ljude, ali crkvom Svetoga Duha postaju samo oni koji se krste.

Kakva je posledica, braćo, toga što Sveti Duh živi u nama? Posledica je ta što mi više nismo svoji. Kada se Duh Sveti useli u naša telesa, tada je On gospodar nad nama, a ne mi nad Njim, ni nad sobom. Tada smo mi, braćo, svojina Boga Duha Svetoga.

A šta znači to, braćo, da na Tajnoj večeri, kada Gospod opra noge i Judi i kada Juda primi od Gospoda zalogaj hleba, tada, veli se, uđe u njega satana (Jov. 13, 27)? O, da strašnih reči! O, da strašne kazne za bogoizdajstvo! Ne znači li to, braćo, da kada se i mi odreknemo Boga, koji nas pere i hrani, Duh Božji izlazi iz nas, a useljava se na Njegovo mesto satana? O, da teška značenja! O, da grozne opomene svima nama krštenima! Duh Sveti se uselio u nas pri krštenju i napravio od nas hram Sebi. No Duh Sveti ne stanuje u nama nasilno, nego po našoj dobroj volji. Ako pogrešimo protiv Njega, On se iseljava iz nas; mesto Njega ulazi satana, i naš telesni hram pretvara se u svinjac.

O Duše Sveti Sveblagi, ne ostavi nas. Smiluj se i oprosti nam. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi za nedelju 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači delovanje Duha Božjeg kao silu koja ne ostavlja prostor za neutralnost, već vodi čoveka kroz unutrašnju nužnost.

U besedi za nedelju 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje delovanje Duha istine kao unutrašnje svedočenje koje ne objašnjava samo veru, već je čini živom, prisutnom i lično doživljenom.

U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak prve sedmice po Duhovima otvara se slika unutrašnje borbe između duha koji razara čovekov mir i Duha koji ga vraća smirenju, krotosti i njegovoj pravoj prirodi.

U besedi o deci Božjoj Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na unutrašnje svedočanstvo koje, po hrišćanskom učenju, dolazi od Duha Svetoga i otkriva čoveku njegov identitet i pripadnost.