DA LI BOG KAŽNJAVA?! Starac Nektarije Vitalis o uzrocima nesreća i teških iskušenja koja neretko ljude i slome!

Često se može čuti tvrdnja da Bog kažnjava ljude, naročito kada se suoče sa teškim iskušenjima, bolešću, gubitkom ili nevoljama koje deluju nepodnošljivo.

U trenucima patnje mnogi se pitaju zbog čega ih je zadesila određena nesreća i da li je ona posledica njihovih grešaka.

Takva pitanja prate čovečanstvo vekovima, a odgovore na njih tražili su i vernici i oni koji se od vere udaljavaju onda kada ih život stavi pred velika iskušenja.

Pravoslavno učenje, međutim, ukazuje na to da odnos Boga i čoveka nije odnos strogog sudije koji neprestano traži način da kazni, već odnos oca koji želi spasenje svoje dece. Zato se nevolje i stradanja ne posmatraju prvenstveno kao kazna, već kao iskušenja kroz koja čovek može da upozna sopstvene slabosti, nauči smirenju i još snažnije se osloni na Gospoda.

Kada bolest zakuca na vrata, kada dođu gubici ili trenuci velike nemoći, prirodno je da čovek traži odgovor na pitanje „zašto baš meni“. Ipak, Sveti oci podsećaju da se isto toliko važno pitanje retko postavlja u vremenima zdravlja, radosti i uspeha. Čovek tada često zaboravlja da zahvaljuje Bogu za darove koje svakodnevno prima, dok ga bol navodi da traži objašnjenje za svaku suzu i svaku patnju.

Mnogi svetitelji kroz istoriju prošli su kroz teške bolesti, progone i stradanja, ali su upravo u njima pronalazili put ka dubljoj veri i potpunijem poverenju u Božju volju. Njihovo iskustvo svedoči da trpljenje može postati put duhovnog sazrevanja, a ne razlog za očajanje i roptanje.

O tome je govorio i starac Nektarije Vitalis:

– Bog ne kažnjava, draga moja braćo. On je pun ljubavi i to je proba. I neki koji ne veruju, govore: „Zašto imam rak, pa me boli itd…“ A šta mi govorimo Hristu? Pitamo: „Zašto sam baš ja dobio rak“, a da li ga i nešto drugo pitamo? „Jesu li nas razapeli, jesu li tebe razapeli, zaboli ti gvozdene klinove, gvožđe?“ Ne, nisu… „Jesu li ti stavili trnov venac? Jesu li ti proboli noge, ekserima…?“ Ne, nisu! E, pa dakle:“‘Zašto mene pitaš, koji sam toliko pretrpeo, zar ti ne treba da trpiš. Ti si grešan,.. Ja sam Svet, Svesvet.“  Zato ne treba da ropćemo, već da istrpimo sve što nam Bog pošalje, dragi moji.

U pravoslavlju se veruje da Bog nikada ne dopušta iskušenje koje je jače od čovekove snage.

Iskušenja skidaju iluziju samodovoljnosti i podsećaju čoveka da nije gospodar sopstvenog života, već biće koje zavisi od Božje milosti.

Hrišćanski život nije obećanje da će čovek biti pošteđen muka, naprotiv.

Sveti oci su često govorili da nevolje imaju posebnu ulogu u duhovnom životu.