OVO SE NE VIDI, A ČOVEKA RAZARA IZNUTRA: Vladika Nikolaj upozorava na opasnost od duhovne preljube o kojoj se danas malo govori

Kada se poverenje čoveka odvoji od živog Boga i preusmeri ka stvarima koje prolaze i troše se, u duhovnom smislu nastaje lom koji vladika Nikolaj Velimirović naziva – preljubom. U njegovoj besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu, kroz sliku idolopoklonstva kao neverstva, otvara se pitanje koliko je savremeni čovek zaista ostao veran onome što ispoveda, a koliko je svoje srce predao „bogovima” od kamena, drveta, zlata i sopstvenih želja, zaboravljajući da se duhovna vernost ne meri rečima, nego izborima kojima se svakodnevno okreće.

Beseda o idolopoklonstvu kao preljubi

„Juda kao i Izrailj oskvrni zemlju, jer činjaše preljubu s kamenom i s drvetom.“ (Jerem. 3, 9)

Kakva je to preljuba koju učiniše Izrailj i Juda (tj. narod izrailjski i judejski) s kamenom i s drvetom? To je poklonjenje idolima od kamena i drveta. No, pre ovoga greha učiniše jedan drugi, naime: odvratiše se od poklonjenja Bogu pravome, Bogu živome i jedinome. Zašto se njihovo idolopoklonstvo naziva preljubom? Zato što su bili vezani prvom ljubavlju za Boga pravoga, za Boga živoga i jedinoga, pa su posle izneverili tu ljubav i predali se srcem tuđim idolima od kamena i drveta. Zato Gospod naziva njihovo idolopoklonstvo preljubom.

Da li je ovaj ukor Božji bio zaslužen samo u ono staro vreme, a ne i u naše, i samo od Izrailja i Jude, a ne i od hrišćana? Nažalost, ovaj ukor Božji potpuno je zaslužen i danas od mnogih hrišćana. U kome je god ohladnela ljubav prema Bogu pravome, Bogu živome i jedinome, i razgorela se niska ljubav prema stvarima od kamena i od drveta, prema truležnim stvarima i smrtnim stvorenjima, taj preljubu čini i navlači onaj ukor Božji na sebe. Tada je onaj ukor Božji i danas umestan kao i nekad, jer onda grešahu ljudi ne poznajući Hrista, a sada greše poznajući Hrista.

O braćo, dokle će se vući ovo mračno idolopoklonstvo po zemlji? Dokle će zaudarati zemlja od ljudske preljube sa idolima od kamena i drveta, od srebra i zlata, od tela i krvi? Nije li svemoćni Hristos skršio sve idole u prašinu i pepeo? Zašto se sada neki saginju i od te prašine ponovo prave sebi bogove? Zbog đavolske laži i sopstvene samoobmane.

O Gospode, vazneseni na vrhovno nebo, odbrani nas od đavolske laži i naše sopstvene samoobmane. Sačuvaj nas od sramne preljube sa skršenim idolima – Krstom Tvojim časnim. Pomozi nam, Gospode, da se neprestano poklanjamo samo Tebi, Bogu pravome, Bogu živome i jedinome. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Tumačeći reči apostola Pavla, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za utorak 4. sedmice po Vaskrsu ruši uobičajeno shvatanje moći.

U besedi za utorak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristovoj ljubavi koja ne prolazi kroz filter ljudskog razuma i pokazuje šta se u čoveku zapravo opire onome što bi ga moglo preobraziti.

U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak pete sedmice po Vaskrsu otkriva se slika reči koja ne miluje, već razotkriva: pred njom se vidi da li čovek postaje mekši ili se još jače zatvara u sebe.

U besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje paradoks: ljudi odbacuju izvor života, a zatim ulažu napor da pronađu smisao u onome što ih dodatno iscrpljuje.