ON JE BIO NAJPROGONJENIJI SVETITELJ U ISTORIJI HRIŠĆANSTVA! Sutra slavimo Prenos moštiju Svetog Atanasija Velikog!

Srpska pravoslavna crkva 15. maja obeležava Svetog Atanasija Velikog, najprogonjenijeg sveca u istoriji hrišćanstva.

Svetog Atanasija Velikog slavimo 31. januara, a 15. maja praznuje se prenos njegovih moštiju i čudesa od istih.

Sveti Atanasije Veliki rođen je 296. godine i od ranog detinjstva bio je posvećen veri. Kao đakon arhiepiskopa Aleksandra, bio je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji. Na ovom skupu svetac se proslavio svojom učenošću, blagočešćem, i revnošću za pravoslavlje.

On je vrlo mnogo doprineo da se Arijeva jeres suzbije, a pravoslavlje utvrdi. On je pisao Simvol Vere, koji je bio na Saboru usvojen.

Po smrti Aleksandrovoj, Atanasije je izabran za arhiepiskopa aleksandrijskog. U zvanju arihiepiskopskom ostao je preko četrdeset godina, premda ne sve to vreme na prestolu arhiepiskopskom. Bezmalo, kroz ceo život bio je gonjen od jeretika.

Od careva najviše su ga gonili Konstancije, Julijan i Valent, od episkopa Jevsevije Nikomidijski, sa još mnogim drugim, a od jeretika Arije i njegovi sledbenici.

Bio je prinuđen da  se od gonitelja krije čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kućama, pustinjama.

U dva maha morao je bežati u Rim.

„Tek pred smrt proživeo je neko vreme mirno kao pastir dobri usred dobrog stada svoga, koje ga je istinski ljubilo. Malo je svetitelja koji su bili tako bezobzirno klevetani i tako zločinački gonjeni kao sveti Atanasije. No njegova velika duša sve je trpeljivo podnela radi ljubavi Hristove i najzad izašla pobedonosna iz cele te strašne i dugotrajne borbe“, piše u žitijama.

Za savet, utehu i moralnu potporu često je odlazio svetom Antoniju, koga je poštovao kao svoga duhovnog oca. Upokoji se 373. godine.

Tropar – Sveti Atanasije Veliki (glas 3):

Zasijaste delima Pravoslavlja, pogasivši sva zla učenja, postavši pobednici nad njima, i sve ste pobožnošću obogatili i Crkvu veoma ukrasili: Dostojno ste pronašli Hrista Boga, koji nam daruje veliku milost.

Vojska je upala u Mileševu na Veliki petak 1594. godine, uzela mošti Svetog Save i donela ih u Beograd Sinan paši.

Putujući i propovedajući Jevanđelje, ova dva apostola stigla su na ostrvo Krf, gde su sagradili crkvu u ime Svetog Stefana prvomučenika.

U strahu od danka u krvi, roditelji su ga u dvanaestoj godini poslali u skroviti manastir Zavalu, u kojem je već tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim.

Telo Svetog Jakova je posle pogubljenja preneto u Španiju, a na njegovom grobu i dan danas se dešavaju čudesna isceljenja.