LJUDI KOJI OVO RADE POKAZUJU SVOJ UNUTRAŠNJI NERED I OŠTEĆENO STANJE: Arhimandrit Partenije upozorava na granicu koja se lako prelazi, a teško vraća

Dela svetih apostola, začalo 32 (13,13-24)

13. A kada Pavle i oni sa njim otploviše iz Pafa, dođoše u Pergu Pamfilijsku; Jovan pak odvojivši se od njih, vrati se u Jerusalim.  14. A oni otišavši iz Perge, dođoše u Antiohiju Pisidijsku, i ušavši u sinagogu u dan subotni sedoše.  15. Posle pak čitanja Zakona i Proroka starešine sinagoge poslaše k njima govoreći: „Ljudi braćo, ako imate reč utehe za narod, govorite.“ 

16. A Pavle ustavši mahnu rukom i reče: „Ljudi Izrailjci i koji se Boga bojite, čujte:  17. Bog naroda ovoga Izrailjskoga izabra oce naše, i uzdiže narod kad behu došljaci u zemlji egipatskoj, i moćnom rukom izvede ih iz nje.  18. I za četrdeset godina hranjaše ih u pustinji.  19. I zatrvši sedam naroda u zemlji hanaanskoj, razdeli im kockom zemlju njihovu.  20. I posle toga za četiri stotine pedeset godina dade im sudije do Samuila proroka. 

21. I otada iskaše cara, i dade im Bog Saula, sina Kisova, čoveka od kolena Venijaminova, za četrdeset godina.  22. I uklonivši njega podiže im Davida za cara, kome i reče posvedočivši: ‘Nađoh Davida sina Jesejeva, čoveka po srcu mojemu, koji će ispuniti svaku volju moju.’  23. Od njegovog semena, po obećanju, podiže Bog Izrailju Spasitelja Isusa,  24. pošto pred njegov dolazak Jovan propovedaše krštenje pokajanja svemu narodu Izrailjevu.“

Jevanđelje po Jovau, 18. zač. (6,5-14)

5. Podignuvši Isus oči, i videvši da mnoštvo naroda dolazi k njemu, reče Filipu: „Odakle da kupimo hleba da ovi jedu?“  6. A ovo govoraše kušajući ga, jer sam znađaše šta će činiti.  7. Odgovori mu Filip: „Ni za dvesta dinara hleba nije im dosta, da svako od njih samo malo dobije.“  8. Reče mu jedan od učenika njegovih, Andrej, brat Simona Petra:  9. „Ovde ima jedno momče koje ima pet hlebova ječmenih i dve ribe. Ali šta je to na toliko mnoštvo?“ 

10. A Isus reče: „Recite ljudima da posedaju.“ A beše trave mnogo na onome mestu. Posedaše, dakle, ljudi na broj oko pet hiljada.  11. A Isus uze hlebove, i zablagodarivši, razdade učenicima, a učenici onima koji behu posedali: tako i od riba koliko htedoše.  12. A kada se nasitiše reče učenicima svojim: „Skupite preostale komade, da ništa ne propadne.“  13. I sakupiše, i napuniše dvanaest kotarica komada od pet hlebova ječmenih što preostade iza onih koji su jeli.14. A ljudi videvši znamenje koje učini Isus govorahu: „Ovo je zaista Prorok koji treba da dođe na svet.“

Osuđivanje izgleda kao sitna navika, ali pravoslavna pouka otvara dublje pitanje o stanju srca i onome što čovek najčešće ne primećuje kod sebe.

Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti

Dok ljudi danas burno reaguju na uvrede, otkrivaju tuđe mane i ulaze u bespotrebne sukobe, ruski svetitelj ostavio je jednostavne savete o ćutanju, smirenju i molitvi kao putu ka unutrašnjem miru i duhovnoj snazi.

Snažna poruka svetogorskog starca otkriva kako pravoslavlje gleda na bol, ćutanje i iskušenja kroz koja čovek prolazi tokom života.