ZAŠTO DOBRE LJUDE NAJVIŠE NAPADAJU: Vladika Nikolaj dao odgovor koji mnogi neće lako prihvatiti

Nekada je dovoljno da čovek samo mirno stoji uz istinu pa da postane trn u oku čitavom svetu oko sebe. Beseda vladike Nikolaja Velimirovića za nedelju 4. sedmice po Vaskrsu ne govori o progonu kao o dalekoj uspomeni iz prvih vekova hrišćanstva, već o nečemu što prati svakoga ko ozbiljno odluči da živi po Jevanđelju. U rečima koje odzvanjaju snagom mučeničkog iskustva, Sveti vladika podseća da put ka Carstvu Božjem nije popločan ljudskim odobravanjem, nego istrajnošću, trpljenjem i verom koja opstaje čak i onda kada ostane sama naspram sveta.

Beseda o gonjenju pobožnih

Svi koji pobožno hoće da žive u Hristu Isusu, biće gonjeni. (II Tim. 3, 12; Dela ap. 14, 22)

I Gospod Isus ovo je prorekao i Svojim primerom dokazao. I apostoli su ovo rekli i svojim primerom dokazali. I svi bogonosni Oci Crkve, ispovednici i mučenici, ovo su rekli i svojim primerom dokazali.

Treba li onda još sumnjati da se kroz tesna vrata ulazi u Carstvo Božje? Treba li i za čas nedoumevati da nam kroz mnoge nevolje valja ući u Carstvo Božje? Ne, tu više nema nikakvog osnova niti opravdanja sumnji.

Može li ovca živeti među vukovima a da ne bude od njih napadana? Može li sveća plamteti usred izukrštanih vetrova a da ne bude povijana tamo i amo? Može li blagorodna voćka rasti ukraj druma a da ne bude smetana od mimoprolaznika?

Tako ni Crkva pobožnih duša ne može a da ne bude gonjena, i to gonjena od neznabožaca, od idolopoklonika, od jeretika, od odstupnika, od strasti i poroka, od greha i bezakonja, od sveta i demona.

Isto tako niti jedna pobožna duša ne može ostati bez gonjenja, bilo spoljašnjeg bilo unutrašnjeg, sve dok se ne rastavi od tela i sveta. Može neko i protiviti se ovome i dokazivati drukčije po svome računu i po svojoj logici. No tu ne pomaže ni razum ni logika jednoga čoveka: hiljade raspetih govore drukčije, i hiljade spaljenih viču drukčije, i hiljade isečenih dokazuju drukčije, i hiljade potopljenih svedoče drukčije.

O braćo moja, hrišćanska vera je silna ne samo kad se slaže sa čulnim razumom i čulnom logikom nego i kad se, i baš naročito kad se, protivi čulnom razumu i čulnoj logici.

Koji hoće pobožno da žive, biće gonjeni. To apostol proriče u početku hrišćanskih vekova, a dvadeset hrišćanskih vekova odaju mnogoglasni eho koji potvrđuje istinitost proročanstva.

O vaskrsli Gospode, daj nam svetlosti da budemo pobožni do kraja i daj nam snage da izdržimo gonjenje do kraja. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički jasno povlači granicu između spoljašnje pobožnosti i unutrašnjeg preobražaja koji menja srce, misao i čitav pravac čovekovog života.

U besedi za četvrtak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na razliku između onoga što prolazi i onoga što ostaje, otvarajući pitanje koje čovek retko postavlja sebi dok ne ostane bez svega.

U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.

U besedi o apostolskom trudoljublju, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o lenjosti kao o mestu na kome se gase volja, red i duhovna snaga, dok apostolski trud opisuje kao zaštitu od poroka i unutrašnjeg rasula.