O OVOJ OBMANI SE U CRKVI RETKO GOVORI: Otac Bojan Krstanović objašnjava šta je prelest i zbog čega može biti pogubna

U savremenom pravoslavnom životu, o jednom duhovnom fenomenu govori se iznenađujuće retko, iako mnogi duhovnici upozoravaju da je često prisutan kako u našem okruženju, tako i u nama samima. Reč je o pojavi koja može da se maskira kao pobožnost, duhovna uzvišenost ili „posebna blagodat“, a zapravo vodi u ozbiljnu zabludu. Reč je o – prelesti.Na šta se tačno misli pod tim pojmom, kako ona nastaje i zašto se smatra jednom od najopasnijih duhovnih obmana, objašnjava sveštenik Bojan Krstanović.

Šta je prelest i kako je Crkva razume

Otac Bojan najpre objašnjava sam pojam, vraćajući se na njegovo jezičko i duhovno poreklo:

– Sama reč „prelest“ sastavljena je od prefiksa „pre“ koji radnju čini još jačom i glagola „lest“ koji je stara slovenska reč i označava laž. Iz samog naziva vidimo da se radi o ozbiljnoj i velikoj laži, zabludi. Tačnije, radi se o podmukloj prevari samog đavola. Tu čovek gubi ispravna duhovna gledišta, razmišljanja, sozercanja…

U ovom tumačenju prelest se ne predstavlja kao obična greška, već kao duboka duhovna obmana koja menja čovekov pogled na sebe, svet i Boga. Čovek tada, kako objašnjava, počinje da pogrešno tumači sopstveno unutrašnje stanje i da ga vidi kao uzvišeno, iako ono to nije.

Kako nastaje duhovna zabluda

Govoreći o uzrocima, otac Bojan prelest povezuje sa odvajanjem od crkvenog predanja i preteranim oslanjanjem na sopstvena uverenja:

– Prelest nastaje kada čovek prestane da sluša ono što Crkva govori i počne da sprovodi neka lična uverenja. Preterano poverenje u sebe, gordost i sujeta su osnov za ovakvo stanje. Čovek umisli da sve može sam i da mu Božija blagodat ne treba.

Kako navodi, u takvom stanju čovek više ne stavlja Boga u centar svog duhovnog života, već sopstveni doživljaj sebe. Time se, kako kaže, otvara prostor za ono što naziva „duhovnim egocentrizmom“.

Lažna duhovna iskustva i unutrašnji mrak

Posebno upozorava na to da prelest često dolazi u obliku prijatnih osećanja i „duhovnih zanosa“, koji mogu prevariti čoveka:

– Nažalost, ovo je plodno zemljište za đavola koji daje čoveku neke zanose i ushićenja za koja je nesrećni prelesnik ubeđen da je to Božija blagodat. Međutim, iza tih nadahnuća uvek bude nešto što čoveka vodi u duhovni mrak. Zato ljudi u prelesti nikada nisu radosni.

U tom stanju, čovek počinje da se oslanja na sopstvene unutrašnje slike i predstave, gubeći dodir sa realnim duhovnim iskustvom Crkve.

Printscreen/Društvene mreže

 

Kada čovek počne da se postavlja iznad Crkve

Jedna od najopasnijih faza, kako navodi sveštenik, jeste trenutak kada osoba počne da odbacuje crkveni autoritet i iskustvo:

– Takav čovek misli da mu više niko ne treba. Šta će mu sveštenici, šta će mu praksa i iskustvo Crkve kad se njemu lično Bog javlja i otkriva.

Od duhovne zablude do osude drugih

Otac Bojan dalje upozorava da prelest često vodi u osudu i duhovnu nadmenost:

– Onda počne da osuđuje sve one koji su na dobrom putu. Na kraju ih i zamrzi. Daje sebi za pravo da određuje ko je pravi vernik a ko nije.

U takvom stanju, čovek postaje merilo svima, iako, kako ističe, često nema ni stabilno ni duboko duhovno iskustvo.

Uticaj na okolinu i duhovna opasnost

Posebno snažno naglašava posledice koje ovakvo stanje može imati na druge ljude:

– Čovek koji je u prelesti postaje dosadan i opasan za okolinu… Opasan jer onim ljudima koji nisu u veri predstavlja pravoslavlje kroz svoje stavove koji su puni mraka i njegovog egocentrizma.

Zbog toga, dodaje, oni koji posmatraju spolja mogu steći pogrešnu sliku o veri i Crkvi.

Put povratka i izlazak iz prelesti

Na kraju, otac Bojan naglašava da izlazak iz ovog stanja nije jednostavan i da često dolazi kroz bolna iskustva:

– Čoveka iz prelesti može spasiti samo posebna Božija blagodat. Ponekad neki težak životni udarac koji će čoveku vratiti izgubljeno smirenje i okrenuti ga ka Bogu. Isceljenje uglavnom dolazi kroz velike patnje i stradanja. Braćo i sestre, čuvajmo se ovog velikog i opasnog zla koje nas odvodi u pakao. Slušajmo svoju Crkvu, jedino u njoj nam je spasenje – zaključuje otac Bojan.

Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja.

Dok se rasprave najčešće vode oko marama i kapa, sveštenik pri hramu Svetog Ilije na Mirijevu objašnjava zašto upadljiva garderoba, neprimerene boje i zanemarivanje crkvenog bontona mnogo češće dovode do opomena u hramu.

Iza obećanja o „tajnim znanjima“ često se kriju strah, nemir i duhovna pometnja — a mitropolit pirejski ukazuje na posledice koje ne treba ignorisati.

U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.