OVO OBAVEZNO URADITE KAD VAM SE NEKO ZAMERI! Arhimandrit Jefrem kaže da se tako obuzdava ogorčenje koje se momentalno javlja

U vremenu u kojem su ljudi sve nervozniji, uvrede, rasprave i sukobi postali su deo svakodnevice. Dovoljna je jedna teška reč, jedan pogled ili nepravda da se u čoveku probudi gnev koji lako preraste u ogorčenje.

Mnogi danas nose u sebi tihe borbe, ne toliko sa drugima, koliko sa sopstvenim mislima, povređenim ponosom i željom da uzvrate istom merom.

Pravoslavlje, međutim, uči da prava snaga nije u tome da čovek pobedi drugoga, već sebe. Najteže bitke vode se u srcu, onda kada treba savladati bes, prećutati uvredu i ne dozvoliti da mržnja ovlada dušom.

Sveti oci govorili su da čovek koji uspe da obuzda svoj jezik i svoje pomisli čini veliki duhovni podvig, jer upravo tada ne dopušta zlu da pusti koren u njemu.

U takvim trenucima Crkva ne savetuje raspravu, osvetu niti dokazivanje po svaku cenu, već molitvu i unutrašnji mir.

Isusova molitva vekovima je bila utočište monaha i vernika u trenucima iskušenja, jer smiruje srce i vraća čoveka sebi i Bogu. Kada se izgovara sa verom i pažnjom, ona postaje štit protiv gneva, nervoze i unutrašnjeg nemira.

Mnogi ljudi misle da je ćutanje slabost, ali pravoslavna duhovnost uči suprotno – potrebno je mnogo više snage da čovek prećuti nego da planu u njemu bes i teške reči. Onaj ko uspe da sačuva mir u trenutku kada je povređen, čuva i svoju dušu od tame koja lako ulazi kroz gordost i razdražljivost.

O tome je govorio i arhimandrit Jefrem Vatopedski:

– Ako se desi da ti se neko zameri, s pravom ili iz nepoštovanja, suzdrži se, suzbij svoje unutrašnje ogorčenje, zatvori usta i počni u tišini da izgovaraš molitvu „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me“ i videćeš kako se zver odmah guši! Ali za svaku pobedu je potreban podvig.

Gnev se u svetootačkom učenju smatra jednom od najrazornijih strasti, jer pomračuje um, uznemirava srce i razbija mir duše.

Razdražljivost u savremenom svetu postaje gotovo prihvaćeno stanje, a gnev se često opravdava umorom, brigama, bolešću ili spoljašnjim okolnostima.

Pravoslavno predanje ne gleda na gnev samo kao na prolaznu emociju, već kao na duhovni ispit.

Sveto pismo nudi dublji i celovitiji pogled na zdrav način života – onaj koji obuhvata i telo i dušu, ali pre svega unutrašnje stanje čoveka.