KAD ČOVEK PRESTANE DA RADI, POČINJE NEŠTO MNOGO OPASNO: Upozorenje vladike Nikolaja koje danas odzvanja jače nego ikad

Nije svaki umor znak teškog života. Ponekad čoveka najviše iscrpi upravo dan proveden bez smisla, bez pokreta i bez stvarnog truda. U besedi za petak 4. sedmice po Vaskrsu vladika Nikolaj Velimirović podseća da rad nije samo način da se zaradi hleb, već i štit od duhovnog rasula. Zato apostolske reči o radu „dan i noć“ u ovoj pouci ne zvuče kao stroga zapovest, već kao poziv da čovek ne prepusti svoj život tromosti koja polako gasi i volju i veru.

Beseda o apostolskom trudoljublju

„Niti za badava hleb jedosmo u koga, nego u trudu i u poslu, dan i noć radeći, da ne budemo na dosadu nikome od vas.“ (II Sol. 3, 8)

Prvo ispuniti, pa onda poučiti. Ovoga pravila držali su se svi apostoli Božji i svi svetitelji. Tako i apostol Pavle, pre nego što izriče zapovest: „Ako ko neće da radi, da i ne jede“, izjavljuje za sebe i za svoje pomoćnike u propovedi da ničiji hleb ne jedoše za badava, nego da trudom i poslom zasluživahu hleb svoj.

Dan i noć radeći! Evo istinskih trudbenika! Evo medonosnih pčela Hristovih! Danonoćni trud – gde je tu vreme za greh? Danonoćni trud – gde je tu mesto za porok? Danonoćni trud – gde tu može đavo saviti gnezdo strasti? Danonoćni trud – gde je tu povod za sablazan?

U nekim misirskim i palestinskim manastirima živelo je po deset hiljada monaha. I svi su oni živeli od truda ruku svojih: od pletenja košnica, kotarica, asura i drugih ručnih radova. Danonoćni trud i danonoćna molitva.

Kad je jedan monah prodao košnice u gradu skuplje od one cene koju mu je iguman naznačio, zbog toga je iskusio kaznu. Jer podvižnicima nije bilo do obogaćenja, nego samo do najnužnije ishrane i najprostije odeće. U tome su podvižnici bili i ostali pravi sledbenici velikih apostola.

O braćo, bežimo od lenjosti kao od pećine zverova. I ako smo nekim slučajem upali u pećinu zversku, bežimo brzo iz nje, dok nam zverovi nisu sasvim zagradili izlaz. Pećina je dom u kome lenjivac planduje, a zverovi su zli duhovi, koji se u takvom domu osećaju bolje nego kraj svoga cara u Adu.

O Gospode, divni u trudu Svome oko svih stvorenja Svojih, probudi nas od lenjosti i obodri nas na danonoćni trud bodrim Duhom Tvojim Svetim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.

U besedi za ponedeljak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički jasno povlači granicu između spoljašnje pobožnosti i unutrašnjeg preobražaja koji menja srce, misao i čitav pravac čovekovog života.

Tumačeći reči apostola Pavla, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za utorak 4. sedmice po Vaskrsu ruši uobičajeno shvatanje moći.

U besedi za četvrtak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na razliku između onoga što prolazi i onoga što ostaje, otvarajući pitanje koje čovek retko postavlja sebi dok ne ostane bez svega.