Odluka koja menja sudbinu
Ipak, sudbina Svetog Georgija neraskidivo je povezana sa jednim od najtežih perioda u istoriji hrišćanstva. Tokom 303. godine, za vreme Dioklecijana, započeo je deseti i najokrutniji progon hrišćana. Videvši nemilosrdno stradanje vernika, Georgije donosi sudbonosnu odluku: razdeljuje svu svoju imovinu siromašnima, oslobađa robove i u Palestini zaveštava svoja bogatstva onima kojima su najpotrebnija.
Njegov čin bio je uvod u otvoreni sukob sa carem. Na jednom saboru, Georgije javno ustaje protiv progona i pred samim carem hrabro ispoveda svoju veru. Time započinje njegovo mučeništvo.
Mučenja koja nisu slomila veru
Po naređenju cara, izložen je stravičnim mukama: noge su mu stavljene u klade, na grudi mu je položen težak kamen, a zatim je mučen na točku prepunom eksera, noževa i udica koje su mu razdirale telo. Ipak, uprkos svemu, ostaje živ. Zatim biva zakopan u negašeni kreč, gde provodi tri dana, ali ni to ga ne ubija.
U pokušaju da ga slomi, car angažuje čuvenog mađioničara Atanasija, koji priprema dva napitka – jedan za pokornost, drugi smrtonosan. Georgije preživljava oba. Njegova nepokolebljivost zadivljuje, ali i razjaruje cara.
Čudo u hramu i rušenje idola
Poslednji pokušaj dolazi u hramu, gde se od njega traži da se pokloni kipu boga Apolona. Pred okupljenim narodom, Georgije prilazi statui, prekrsti je – i ona se ruši, povlačeći za sobom i sve druge idole. Taj čin ima snažan odjek: carica Aleksandra javno ispoveda veru u Hrista.
Ishod je neminovan. Car naređuje pogubljenje i Georgija i Aleksandre. Na putu do gubilišta, iscrpljena Aleksandra umire, dok Georgije, stigavši na mesto pogubljenja, mirno polaže glavu i biva posečen 23. aprila 303. godine (6. maja po novom kalendaru).
Nastanak kulta koji traje vekovima
Njegovo telo preneto je u Lidiju, gde je kasnije podignut hram nad njegovim grobom. Upravo tu započinje snažan i dugotrajan kult Svetog Georgija. Već za vreme cara Konstantina I podignut je prvi hram, a tokom 4. veka njegov kult se širi iz Palestine na celo Istočno Rimsko Carstvo, da bi u 5. veku obuhvatio i Zapad. Godine 494. papa Gelasije I zvanično ga proglašava svecem.
Kroz istoriju, hram u Lidiji doživljava razaranja i obnove – srušen je 1010. godine, obnovljen od strane krstaša, a zatim ponovo uništen 1191. tokom Trećeg krstaškog rata od strane vojske Saladina. Ipak, njegov kult opstaje i dalje se širi, naročito nakon što je u 12. veku prenet u Englesku, gde za vreme kralja Edvarda III postaje zaštitnik države i viteškog reda Gartera.
Svetac koji je prešao granice sveta
Sveti Georgije danas se slavi širom sveta: u Engleskoj, Kataloniji (kao Sant Jordi), Gruziji, Etiopiji, Grčkoj, Portugalu, Crnoj Gori, Srbiji, ali i u gradovima poput Istanbula, Ljubljane i Moskve. Smatra se zaštitnikom vojnika, konjanika, vitezova, ali i brojnih profesija, organizacija i bolesnika.
Sveti Đođe u Srpskoj tradiciji
U srpskom narodu zauzima posebno mesto. Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja dva puta godišnje: Đurđevdan (6. maj) i Đurđic (16. novembar), koji obeležava prenos moštiju i obnovljenje hrama u Lidiji. Đurđevdan je jedna od najčešćih krsnih slava u Srbiji.
Ikona koja je postala legenda
Ikonografski, njegov lik se razvijao kroz vekove. Od 7. veka prikazivan je kao vojnik sa kopljem ili mačem, dok se od 9. veka pojavljuje čuvena predstava na konju kako ubija aždaju. Ova scena, zasnovana na legendi „Georgije i Aždaja“, nosi snažnu simboliku: aždaja predstavlja mnogoboštvo, dok figura žene – carice Aleksandre – simbolizuje mladu hrišćansku crkvu.
Čuda koja ne prestaju da se pripovedaju
Zabeležena su brojna čuda na njegovom grobu, kao i javljanja vernicima kroz snove i vizije, što dodatno učvršćuje njegov značaj u narodnoj i crkvenoj tradiciji.
U Srbiji su mu posvećeni brojni manastiri, među kojima se posebno ističe Đurđevi Stupovi, jedan od najznačajnijih spomenika srednjovekovne duhovnosti.
Od istorijskog vojnika do mitskog pobednika nad aždajom, Sveti Đorđe ostaje večni simbol pobede vere nad silom, dobra nad zlom i svetlosti nad tamom. Njegova priča, duboko ukorenjena u pravoslavlju, nastavlja da inspiriše milione vernika širom sveta.
Treba da znamo da krsna slava nije ručak niti trpeza, već molitveno proslavljanje našeg svetitelja, naglašava sveštenik.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Kada je 303. godine car Dioklecijan organizovao progon hrišćana, deseti po redu i najveći ikada, svetitelj je podelio imovinu siromašnima i oslobodio svoje robove.
POGLEDAJTE JOŠ:
Mali: Metro će oblikovati razvoj Beograda u narednim decenijama
MINISTARKA ŽARIĆ KOVAČEVIĆ PODELILA SJAJNE VESTI! Evo koliko je BEBA rođeno u prvom kvartalu 2026. godine!
Tramp sleteo u Peking: Evo kada se sastaje sa Sijem!