OVI LJUDI NE VOLE NIKOG I NIŠTA: Upozorenje Starca Pajsija koje objašnjava zašto se ljudi sve više udaljavaju jedni od drugih

Dela svetih apostola, začalo 17 (6,8-15; 7,1-5; 7,47-60)

8. A Stefan pun vere i sile činjaše znake i čudesa velika u narodu.  9. Tada ustadoše neki iz sinagoge koja se zove Libertinska, Kirinska i Aleksandrijska i od onih iz Kilikije i Azije, i prepirahu se sa Stefanom,  10. I ne mogahu protivstati mudrosti i duhu kojim govoraše.  11. Tada podmetnuše ljude koji rekoše: „Čuli smo ga da govori hulne reči na Mojseja i na Boga.” 

12. I pobuniše narod i starešine i književnike, i napadoše i uhvatiše ga, i dovedoše pred Sinedrion,  13. pa izvedoše lažne svedoke koji govorahu: „Ovaj čovek ne prestaje da huli na ovo sveto mesto i na Zakon.  14. Jer smo ga čuli gde govori: „Ovaj Isus Nazarećanin razoriće ovo mesto i izmeniće običaje koje nam predade Mojsej.”  15. I pogledavši na njega svi koji seđahu u Sinedrionu, videše lice njegovo kao lice anđela.

1. A prvosveštenik reče: „Je li to tako?”  2. A on reče:„ Ljudi braćo i oci, čujte! Bog slave javi se ocu našemu Avraamu kad beše u Mesopotamiji, pre nego se doseli u Haran.  3. I reče mu: „Izađi iz zemlje svoje i od roda svoga i iz doma oca svoga, i dođi u zemlju koju ću ti pokazati.”  4. Tada iziđe iz zemlje Haldejske, i doseli se u Haran, i odande, po smrti oca njegova, preseli ga u ovu zemlju u kojoj vi sada živite.  5. I ne dade mu nasledstva u njoj ni stope, i obeća da će je dati u posed njemu i semenu njegovu posle njega, dok on još nemaše deteta.

47. A Solomon mu sazida dom.  48. Ali Svevišnji ne živi u rukotvorenim hramovima, kao što govori prorok:  49. „Nebo mi je presto, a zemlja podnožje nogama mojima; kakav ćete mi dom sazidati, govori Gospod; ili koje je mesto za počivanje moje?  50. Nije li ruka moja stvorila sve ovo?  51. Tvrdovrati i neobrezani srcem i ušima, vi se svagda protivite Duhu Svetome; kako oci vaši, tako i vi.  52. Koga od proroka ne proteraše oci vaši? I pobiše one koji predskazaše dolazak Pravednika, koga sada vi izdajnici i ubice postadoste,  53. vi koji primiste Zakon naredbama anđelskim, i ne održaste.”  54. Kad ovo čuše, razjariše se vrlo u srcima svojima, i škrgutahu zubima na njega. 

55. A on, pun Duha Svetoga, pogleda na nebo i vide slavu Božiju i Isusa gde stoji s desne strane Bogu,  56. i reče: „Evo vidim nebesa otvorena i Sina Čovečijega gde stoji s desne strane Bogu.”  57. A oni povikavši iza glasa zatisnuše uši svoje, i navališe jednodušno na njega,  58. pa izbacivši ga izvan grada stadoše ga kamenovati. A svedoci metnuše haljine svoje kod nogu mladića po imenu Savla,  59. I kamenovahu Stefana, koji se moljaše Bogu i govoraše: „Gospode Isuse, primi duh moj!”  60. Onda kleče na koljena i povika iza glasa: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj!” I ovo rekavši, usnu.

Jevanđelje po Jovanu, 13. zač. (4,46-54)

46. Isus pak dođe opet u Kanu Galilejsku, gde pretvori vodu u vino.46. I beše neki carev čovek čiji sin bolovaše u Kapernaumu.  47. Ovaj čuvši da je Isus došao iz Judeje u Galileju, otide k njemu i moljaše ga da siđe i da mu isceli sina; jer beše na samrti.  48. Kaza mu, dakle, Isus: „Ako ne vidite znake i čudesa, nećete da poverujete.“  49. Reče mu carev čovek: „Gospode, dođi dok nije umrlo dete moje.“  50. Reče mu Isus: „Idi, sin tvoj je živ.“ I verova čovek reči koju mu reče Isus i pođe.  51. A već dok on silažaše, gle, sretoše ga sluge njegove i javiše mu govoreći: „Dete je tvoje živo.“  52. Tada ih upita za čas u koji mu bi lakše; i kazaše mu: „Juče u sedmi čas pusti ga groznica.“

Reči jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja o apostolu Tomi otkrivaju kako ono što izgleda kao slabost može postati snažan dokaz koji menja pogled na istinu i veru.

U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.

U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.

U kratkom savetu svetogorski podvižnik objasnio je kako jedan naizgled običan trenutak prolaska pored bolnice postaje ogledalo našeg odnosa prema patnji, zahvalnosti i sopstvenoj savesti.