AU, TRAMPU JE OSTALO JOŠ SAMO PET DANA! Evo šta će Se Desiti U Ponoć 1. Maja? NEMOGUĆE!

Foto: Tanjug/Leon Neal, Pool via AP

Američki predsednik Donald Tramp približava se važnom roku u ratu s Iranom. Prema Zakonu o ratnim ovlašćenjima, donetom nakon Vijetnamskog rata, predsednik bez odobrenja Kongresa može koristiti vojnu silu najviše 60 dana.

Rat u Iranu, za koji Trampova administracija nije tražila odobrenje Kongresa, prema tekstu zakona taj rok dostiže 1. maja. Ipak, u Vašingtonu nije jasno šta će se dogoditi nakon toga niti da li će Kongres pokušati da zaustavi rat, piše CNN.

Više o Donaldu Trampu pročitajte ovde.

„>

Pogledaj galeriju

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

„>

Pogledaj galeriju

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

„>

Pogledaj galeriju

Tanjug/AP Photo/Alex Brandon

„>

Pogledaj galeriju

Zakon propisuje nekoliko rokova. Predsednik mora u roku od 48 sati obavestiti Kongres da je uveo američke snage u neprijateljstva i objasniti obim, razlog i očekivano trajanje vojne akcije. Tramp je u obaveštenju Kongresu o Iranu, kao i raniji predsednici, naveo da je vojsku angažovao na osnovu ustavnih ovlašćenja predsednika da vodi američke spoljne poslove.

Drugi rok je 60 dana. Kongres u tom periodu mora odobriti upotrebu vojne sile ili, prema zakonu, predsednik mora okončati vojnu akciju. Postoji i mogućnost dodatnih 30 dana. Tramp može produžiti rok ako tvrdi da je nastavak vojne akcije potreban radi bezbednog povlačenja američkih vojnika iz rata.

Tačan datum isteka roka predmet je rasprave. Deo pravnika smatra da je rok počeo da teče od početka neprijateljstava, što bi značilo da ističe 29. aprila. Drugi se pozivaju na tekst zakona i tvrde da se računa od zvaničnog obaveštenja Kongresu, što rok pomera na 1. maj.

Dodatnu zabunu stvara primirje

Dodatnu zabunu stvara primirje. Mnogi republikanci smatraju da se period primirja ne bi trebalo računati u rok od 60 dana, a i neki demokrati priznaju da ono može zakomplikovati tumačenje zakona.

– Ne možete kažnjavati primirja. Želimo da sednu i razgovaraju – rekao je republikanski poslanik Brajan Ficpatrik za CNN. Ficpatrik je dodao da je spreman da iznudi glasanje o Zakonu o ratnim ovlašćenjima ako i kada primirje završi.

Zakon nikad nije zaustavio rat

Kongres predsedniku može u bilo kom trenutku oduzeti ratna ovlašćenja, ali demokratski pokušaji da to učine u slučaju Irana do sada su propali. INFOnska senatorka Liza Murkovski, koja je kritikovala način na koji je Tramp ušao u rat, govorila je o mogućnosti donošenja odobrenja koje bi postavilo ograničenja za vođenje rata, ali to zasad nije sprovela.

Više predsednika, uključujući Trampa, tvrdilo je da je sam Zakon o ratnim ovlašćenjima neustavan. Ričard Nikson je 1973. stavio veto na zakon, tvrdeći da ograničava sposobnost predsednika da zaštiti zemlju, ali je Kongres nadjačao njegov veto.

Rezolucija kojom se pokušalo ograničiti Trampove ovlasti u Venecueli pala je u Senatu tek nakon odlučujućeg glasa potpredsednika Džej Di Vensa. No Vens je u januaru, pre rata s Iranom, rekao da Zakon o ratnim ovlašćenjima neće uticati na Trampovo vođenje zemlje.

– Zakon o ratnim ovlašćenjima u osnovi je lažan i neustavan zakon – rekao je Vens.

– On neće promeniti ništa u načinu na koji ćemo voditi spoljnu politiku u narednim nedeljama ili mesecima.

Iako su više administracija zastupale takav stav, zakon nikada nije iskorišćen za okončanje vojne akcije. Sudovi su se godinama uglavnom klonili takvih sporova i nisu odlučili o ustavnosti zakona.

Kako su se raniji predsednici izvlačili?

Raniji predsednici pronalazili su načine da nastave vojne operacije i nakon 60 dana, uprkos jasnom tekstu zakona. No nijedan od tih slučajeva nije imao razmere američkog i izraelskog rata protiv Irana.

Ronald Regan izbegao je ustavni sukob s Kongresom 1983. dogovorom o američkim marincima u Libanu. Nakon što su marinci u mirovnoj misiji ubijeni, Regan je obavestio Kongres o angažmanu, a poslanici su odobrili dodatnih 18 meseci prisustva.

Nekoliko dana nakon te odluke, bombaš samoubica ubio je 241 američkog marinca i drugih pripadnika službi u kasarni u Bejrutu. Američke snage povukle su se iz Libana u februaru 1984. Barak Obama je 2011. zadržao SAD u NATO-voj kampanji bombardovanja Libije duže od 60 dana bez odobrenja Kongresa.

Pri tome je preuzeo tumačenje da se američke snage zapravo ne nalaze u „neprijateljstvima“. Njegova administracija tvrdila je da američke snage nisu izložene stvarnoj opasnosti jer se veliki deo akcija sprovodio dronovima, a veći deo posla tada su preuzele druge članice NATO-a. Trampova administracija kasnije je koristila slično tumačenje kada je američka vojska duže od 60 dana potapala navodne brodove za krijumčarenje droge.

Tramp ima nekoliko mogućnosti

Tramp bi sada, barem teoretski, mogao tvrditi da su neprijateljstva završena zbog primirja i da se rok resetuje. Mogao bi i tvrditi da se zakon uopšte ne primenjuje. Džordž H. V. Buš i Džordž V. Buš dobili su odobrenja Kongresa za ratove protiv Iraka, ali su obojica tvrdila da im takvo odobrenje zapravo nije bilo potrebno.

Bil Klinton je zadržao američke snage na Kosovu duže od 60 dana 1999. godine, bez posebnog odobrenja Kongresa, u okviru mirovne misije UN-a. Tvrdio je da je Kongres zapravo dao dozvolu time što je odobrio novac za raspoređivanje vojske. Kongres je istovremeno postavio i ograničenja o tome kada se taj novac može koristiti.

Trampova administracija zasad nije rekla koliko će rat s Iranom koštati niti je od Kongresa zatražila dodatni budžetski zakon kojim bi se rat finansirao. Drugi Trampov mandat već je pokazao da republikansko vođstvo u Kongresu često prepušta ovlašćenja administraciji.

To se videlo kod carina, rezova u programima koje je Kongres ranije odobrio i pokušaja gašenja agencija koje je Kongres osnovao. Za razliku od tih pitanja, nije jasno kako bi sudovi reagovali ako Tramp uđe u otvoreni sukob s Kongresom oko Zakona o ratnim ovlašćenjima.

Demokrate i dalje pokušavaju da iznude glasanja

INFOnski lideri zasad su uglavnom uspevali da drže stranku na okupu i spreče pobune na glasanju o Trampovim ratnim ovlašćenjima u Iranu. Demokrate i dalje pokušavaju da iznude glasanja u Senatu i Predstavničkom domu. No više republikanskih izvora priznalo je CNN-u da bi rok od 60 dana mogao promeniti dosadašnje jedinstvo.

Deo republikanskih institucionalista smatra da Kongres ima odgovornost da glasa o tome hoće li odobriti rat koji traje duže od 60 dana. Takvo glasanje moglo bi završiti barem simboličnim ukorom Trampu. Čak i republikanci koji podržavaju rat mogli bi oklevati da glasaju za odluku koja bi ih usko povezala s pitanjem koje bi moglo postati politički teret na izborima za Kongres.

Nije jasno ni koliko bi republikanaca bilo spremno da javno ukori sopstvenog predsednika u ratnom trenutku. Čak su i neki kritičari rata odbijali da glasaju protiv Trampa, strahujući od utiska koji bi to ostavilo američkim protivnicima i od predsednikove odmazde.

BONUS VIDEO: