U pravoslavnoj tradiciji naziv bogoslov ne pripada svakome ko se bavi teologijom, kao naukom niti onome ko je završio Bogoslovski fakultet.
Naprotiv, to je izuzetno retka i uzvišena titula, koju je Crkva kroz istoriju dodelila samo trojici svetitelja, prepoznajući u njima ne samo znanje o Bogu, već i lično, duboko, iskustvo Boga.
Ta trojica su Sveti Jovan Bogoslov, Sveti Grigorije Bogoslov i Sveti Simeon Novi Bogoslov.
Zašto je to tako i šta titula bogoslov zapravo znači objasnio je teolog Marko Radaković.
– Crkva je dodelila titulu bogoslov samo trojici ličnosti: Jovanu – Hristovom apostolu, Grigoriju – borcu za pravoslavno ispovedanje Svete Trojice, i Simeonu – pesniku Božje ljubavi. Zajedničko za svu trojicu je to što njihove reči nisu bile samo teorija, već plod neposrednog duhovnog iskustva i to što su njihova dela toliko odjeknula i dodirnula mnoga srca – ističe Radaković.
Neki su izneli teoriju, kaže, da su sva trojica Bogoslovi zato što su pisali poeziju, no Sveti Jovan nije pisao poeziju u punom smislu te reči, a bilo je još mnogo crkvenih i svetih ličnosti koje jesu, pa svakako im Crkva nije dodelila ovaj naziv.
– Isto, kao što smo u Crkvi, na izvestan način, svi sveti jer se Jednim Svetim osvećujemo, tako smo na izvesni način svi koji se Bogu molimo, Boga slavimo, o Bogu pravoverno govorimo i delima svedočimo bogoslovi.
Ističe da se danas bogoslovima nazivaju i učenici pravoslavnih Bogoslovija.
– Sećam se jedne struje koja je insistirala da se nazivaju „bogoslovci“, da bismo pravili razliku u odnosu na ove velike svetitelje. Lično smatram da ne treba toliko detaljisati. Niti ovim umanjujemo na značaju Sveta tri Bogoslova, niti se đaci neprilično uzdižu. Naposletku, na svakom bogosluženju kažemo: „Oče sveti, blagoslovi“, ili: „Vladiko sveti, blagoslovi“, a opet, niko od njih nije za života kanonizovan. Niti se time umanjuju svetitelji, niti se time neprilično poštuje sveštenoslužitelj, ali svakako su korisni podsetnici svima nama da smo prizvani na svetost. „Svetinje svetima!“. Tako i naziv „bogoslov“, neka bude živi podsetnik mladim teolozima da su prizvani na veliku službu, i da imaju velikane da se na njih ugledaju i od njih da uče – zaključuje Radaković.
Ovaj zajednički praznik ustanovljen je u XI veku za vreme cara Aleksija Komnena, kada se povela polemika o tome ko je od njih trojice svetitelj.
Ovaj značajan događaj desio se po blagoslovu episkopa Justina i označava osnivanje prve parohije Srpske pravoslavne crkve u ovom delu Španije.
Nakon bogosluženja, sveštenik baca Krst u reku, jezero ili neku drugu vodu, a vernici plivaju kako bi do njega stigli.
Priča o Vasiliju, Grigoriju i Jovanu Zlatoustom ne govori o nadmetanju svetosti, već o trenutku kada je Crkva pokazala da se istina ne meri poređenjem, nego saglasjem uma, reči i ljubavi.
POGLEDAJTE JOŠ:
„MENI TAMO I NIJE MESTO“! Vučić se oglasio nakon što je Milanović otkazao Samit Brdo- Brioni – VAŽNIJE MI JE DA ODEM U JASENOVAC!
BALKAN POD CRVENIM METEOALARMOM! Stižu orkanski vetrovi i sneg, vreme je OPASNO: Sprema se veliko nevreme, pratite upozorenja
Oglasio se Kremlj o razgovoru Vučića i Putina: Evo šta su poručili