EVO KAKO JE HRISTOS PROREKAO SVOJU SLAVU DOK SU GA PONIŽAVALI: Vladika Nikolaj o rečima koje su prekinule tišinu suda

U času kada se istina izgovara pred onima koji je ne žele, svaka reč dobija težinu suda. Pred licem poruge i nepravedne presude, Hristos ne polemiše, ne brani se, ne uzmiče, nego otkriva ono što nadilazi i vreme i ljudsku slepoću: slavu koja dolazi. Upravo iz tog dramatičnog susreta između ljudskog nerazumevanja i božanskog otkrivenja, rađa se beseda vladike Nikolaja Velimirovića za petak 5. sedmice Velikog posta, koja ne ostavlja prostor ravnodušnosti, već postavlja pitanje koje se ne može izbeći: da li ćemo videti dok je vreme za veru, ili tek onda kada više ne bude izbora.

Beseda o Hristovom proročanstvu slave Svoje

Otsele ćete vidjeti sina čovečjega gde sedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskijem. (Mat. 26, 64)

Ko neće da vidi Boga kao milostivog Samarjanina na zemlji, videće Ga kao Strašnog Sudiju na nebu. Toliko su zaslepljeni bili glavari jevrejski, da u Hristu Gospodu nisu mogli videti ne samo Boga, niti Mesiju, niti Proroka, nego ni običnog dobrog čoveka. Oni ga stavljahu ispod običnih dobrih ljudi. Pa ne samo to: nego ga stavljahu niže i od razbojnika. Oni Varavu oslobodiše, a Hrista osudiše!

Oni ismevahu, praviše sa Njime maskaradu, kao sa nekom stvari jevtinom i nepotrebnom. No baš u času kad se Jevreji zlobno igrahu Hristom kao nekom jevtinom i nepotrebnom stvari, zaćutali Gospod najedanput otvori usta i progovori: „Otsele ćete vidjeti sina čovečjega gdje sjedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskijem!“ Kolika razdaljina između onoga što Hristos u istini jeste i onoga za što Ga Jevreji držahu!

Sin čovečji koji sedi s desne strane sile jeste Sin Božji, Gospod naš Isus Hristos, kao što Ga je uskoro potom video sveti arhiđakon Stefan i mnogi, mnogi drugi. Sin čovečji koji ide na oblacima od anđela i bezbrojnih sila i vojinstava nebeskih jeste opet taj isti Sin Božji, Gospod naš Isus Hristos, kao što Ga je video i u svome Otkrovenju opisao Sveti Jovan Bogoslov i jevanđelist.

O, braćo moja, ne zavodite se obmanjivim pričama onih ljudi koji govore: kad budemo videli Hrista na nebu kao Boga, onda ćemo Ga i verovati! Dockan će ta vera biti i uzaludno to viđenje. Mi treba verom našom da vidimo Hrista kao Boga u onome poniženom, i popljuvanom, i izubijanom, i iskrvavljenom, i ismejanom čoveku u dvoru Kajafinom; u onome ćutljivom osuđeniku, koga su Jevreji smatrali za stvar jevtinu i nepotrebnu i s kojim su pravili maskarade.

To je vera koja se ceni na nebesima. To je vera koja je do sada odnegovala i na nebo presadila čitave vojske najsvetlijih duša, najmoćnijih karaktera, najizdržljivijih junaka i najsvetlijih umova.

Gospode poniženi, uzvisi nas do ove vere. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Svaka reč besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za sredu 4. sedmice Velikog posta pokazuje da bez prisustva Spasitelja, ni najveći trud ne donosi plod – a s Njim, i najdublja mora postaju izvor blagoslova.

U besedi za četvrtak 4. nedelje Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Hristos menja običnog čoveka u naslednika, dajući mu moć da vlada sobom, svojim mislima i svetom oko sebe.

U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.

Na samom pragu stradanja, Hristos govori o času kada će svako stati pred istinu bez izgovora, trenutku koji jedne uzdiže, a druge suočava sa onim od čega su bežali čitav život.