OVO ČOVEKA OSLOBAĐA SVIH GREHOVA BRŽE NEGO BILO KAKAV PODVIG: Sveti Jovan Lestvičnik otkriva šta je Bogu milije čak i od molitve

Kada neko iznova ponavlja iste uvrede, srce se stegne, a u mislima se smenjuju bes i ljutnja. Teško je pustiti ih da prođu, čak i kad znamo da nas ogorčenost polako troši. Upravo u ovom svakodnevnom unutrašnjem ratu, Sveti Jovan Lestvičnik pokazuje drugačiji put:

– Da bi zaslužili oproštaj grehova, neki su se posvetili napornim podvizima. Ali, čovek koji ne pamti zla stiže pre njih na cilj: Opraštajte ono malo što su vam ljudi dužni, i oprostiće vam se ogroman dug vaš pred Bogom (Lk.6,37). Nepamćenje zla jeste znak pravog pokajanja. A ko je u srcu svom zlopamtljiv, i misli da se kaje, liči na čoveka kome se u snu pričinjava da trči – govorio je Sveti Jovan Lestvičnik.

Pouka je jasna: pravoslavlje traži ne samo pokajanje kroz trud i molitvu, već i oslobađanje srca od zlopamćenja. Ko nauči da oprašta i zaboravlja uvrede, oslobađa se sopstvenog tereta i otvara prostor Božjem oprostu, do koga ni najteži podvizi ne mogu tako brzo dovesti.

Čitanje Jevanđelja ha sredu 5. sedmice Velikog posta

Na 6. času

Knjiga proroka Isaije (41,4-14)

4. Ko je uradio i učinio to? I zove naraštaje od iskona? Ja, Gospod, prvi i poslednji, ja isti. 5. Videše ostrva i uplašiše se, krajevi zemaljski zadrhtaše, približiše se i dođoše. 6. Jedan drugom pomagaše, i bratu svom govoraše: „Budi hrabar.” 7. Drvodelja hrabraše zlatara: koji kleplje hrabraše onoga koji kuje na nakovnju, govoreći: „Dobro je za spajanje.” I pritvrđivaše klincima da se ne pomiče. 8. Ali ti, Izrailju, slugo moj; Jakove, koga izabrah, seme Avrama prijatelja mog; 9. Ti, koga uzeh s krajeva zemaljskih, i između izbranih njenih dozvah te, i rekoh ti: „Ti si moj sluga, ja te izabrah, i ne odbacih tebe;

10. ne boj se, jer sam ja s tobom; ne plaši se, jer sam ja Bog tvoj; ukrepiću te i pomoći ću ti, i podupreću te desnicom pravde svoje.” 11. Gle, postideće se i posramiće svi koji se ljute na tebe; biće kao ništa i izginuće protivnici tvoji. 12. Potražićeš suparnike svoje, ali ih nećeš naći, biće kao ništa, i koji vojuju na te, nestaće ih. 13. Jer ja Gospod Bog tvoj držim te za desnicu, i kažem ti: „Ne boj se, ja ću ti pomagati.” 14. „Ne boj se, crviću Jakovljev, narodiću Izrailjev, ja ću ti pomagati”, govori Gospod i izbavitelj tvoj, svetac Izrailjev.

Na večernji

Prva knjiga Mojsijeva (17,1-9)

1. A kad Avramu bi devedeset i devet godina, javi mu se Gospod i reče mu: „Ja sam Bog svemogući, po mojoj volji živi i budi pošten. 2. I učiniću zavet između sebe i tebe, i vrlo ću te umnožiti.” 3. A Avram pade ničice. I Gospod mu još govori i reče: 4. „Od mene evo zavet moj s tobom da ćeš biti otac mnogim narodima. 5. Zato se više nećeš zvati Avram nego će ti ime biti Avraam, jer sam te učinio ocem mnogih naroda;

6. Daću ti porodicu vrlo veliku, i načiniću od tebe narode mnoge, i carevi će izaći od tebe. 7. A postavljam zavet svoj između sebe i tebe i semena tvog nakon tebe od kolena do kolena, da zavet večan, da sam Bog tebi i semenu tvom nakon tebe; 8. I daću tebi i semenu tvom nakon tebe zemlju u kojoj si došljak, svu zemlju Hanansku u državu večnu, i biću im Bog.” 9. I reče Bog Avramu: „Ti pak drži zavet moj, ti i seme tvoje nakon tebe od kolena do kolena.

Priče Solomonove (15,20-33; 16,1-9)

20. Mudar je sin radost ocu, a Čovek bezuman prezire mater svoju. 21. Bezumlje je radost bezumniku, a razuman Čovek hodi pravo. 22. Namere se rasipaju kad nema saveta, a tvrdo stoje gde je mnogo savetnika. 23. Raduje se Čovek odgovorom usta svojih, i reč u vreme kako je dobra! 24. Put k životu ide gore razumnome da se sačuva od pakla ozdo. 25. Gospod raskopava kuću ponositima, a među udovici utvrđuje. 26. Mrske su Gospodu misli zle, a besede čistih mile su.

27. Lakomac zatire svoju kuću, a ko mrzi na poklone živ će biti. 28. Srce pravednikovo premišlja šta će govoriti, a usta bezbožnička rigaju zlo. 29. Daleko je Gospod od bezbožnih, a molitvu pravedneh čuje. 30. Vid očinji veseli srce, dobar glas goji kosti. 31. Uvo koje sluša karanje životno nastaviće među mudrima. 32. Ko odbacuje nastavu, ne mari za dušu svoju; a ko sluša karanje, biva razuman. 33. Strah je Gospodnji nastava k mudrosti, i pre slave ide smernost.

1. Čovek sprema srce, ali je od Gospoda što će jezik govoriti. 2. Čoveku se svi putevi njegovi čine čisti, ali Gospod ispituje duhove. 3. Ostavi na Gospoda dela svoja, i biće tvrde namere tvoje. 4. Gospod je stvorio sve sam za se, i bezbožnika za zli dan. 5. Mrzak je Gospodu ko je god ponosita srca, i neće ostati bez kara ako će i druge uzeti u pomoć. 6. Milošću i istinom očišća se bezakonje, i strahom Gospodnjim uklanja se čovek oda zla. 7. Kad su čiji putevi mili Gospodu, miri s njim i neprijatelje njegove. 8. Bolje je malo s pravdom nego mnogo dohodaka s nepr

Optinski podvižnik objašnjava zašto neki ljudi moraju da odu od nas i kako da u tome pronađemo mir umesto gorčine.

Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.

U trenucima kada čovek ostaje bez unutrašnjeg oslonca, reči shiarhimandrita Joanikija podsećaju na snagu koja deluje neprimetno – tiho sabira, leči i dopire dalje nego što možemo da sagledamo.

Veliki srpski duhovnik 20. veka u jednoj od svojih pouka otkrio je kako se dobro u čoveku izopači i kako se može vratiti na pravi put.