SUTRA GODIŠNJICA NATO AGRESIJE! Vučić u Vranju na obeležavanju Dana sećanja na stradale!

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće sutra u Vranju obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. 

Vučić će prisustvovati obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji na platou ispred Galerije Narodnog muzeja u Vranju, s početkom od 19.30, saopštila je služba za saradnju s medijima predsednika republike.

Agresija NATO na Srbiju, odnosno tadašnju SR Jugoslaviju počela je 24. marta 1999. u 19.53.

Agresija na SRJ bila je presedan i izvedena je bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom NATO agresije ubijen je 1.031 pripadnik vojske i policije, a ranjena su 5.173 vojnika i policajca. Poginulo je oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece.

Kao nestali vode se 25 osoba.

Svetskoj javnosti je predstavljeno da je razlog agresije bila teška humanitarna kriza na KiM, a u stvarnosti na KiM se 1998. dogodila serija terorističkih napada koje je počinio tzv. OVK, kako protiv snaga bezbednosti Srbije i SRJ tako i protiv brojnih civila, ne samo Srba.

Napadani su važni objekti, putevi, komunikacione tačke, pogranični pojas uz Albaniju, a potom i pojedine varošice. Kao izgovor za agresiju iskorišćeni su događaji u Račku, 15. januara 1999, a potom i neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu.

Pošto je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na teritoriji Srbije, uz predlog da Ujedinjene nacije nadgledaju mirovno rešenje na Kosovu i Metohiji, NATO je započeo vazdušne udare.

Naredbu za napad dao je tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana.

Prema saopštenju Generalštaba Vojske Jugoslavije, u prvom naletu 24. marta gađano je više od 20 objekata. Prvi projektili su pali u 19.53 na kasarnu u Prokuplju, gde je stradao vojnik Boban Nedeljković, koji je prva žrtva agresije.

Sledili su udari na Prištinu, Kuršumliju, Batajnicu, Straževicu. Paralelno, gađani su predajnici i sistemi veze na Jastrepcu i drugde, kao i Straževica u RakovIci.

Pogođen je i Danilovgrad, gde je poginuo vojnik Saša Stojić iz Beograda, kao i aerodrom Golubovci kod Podgorice. Najviše je ciljan prostor Kosova i Metohije, a onda i Beograd, Novi Sad, Niš, Leskovac, Sombor, Subotica, Podgorica, Herceg Novi i Luštica u Boki.

Foto: Tanjug/AP

NATO je započeo bombardovanje sa brodova u Jadranu, kao i iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji.

Do obustave agresije NATO došlo je posle potpisivanja Vojnotehničkog sporazuma kod Kumanova 9. juna 1999. Potpisivanju su prethodile posete Beogradu Martija Ahtisarija i Viktora Černomirdina da bi se izvršio dodatni pritisak na Miloševića. SAD i Britanija u to vreme su otvoreno pretile kopnenom invazijom na Srbiju.

Početkom juna kod Bona su se sastali Viktor Černomirdin, Marti Atisari i Stroub Talbot, radi pripreme za dolazak u Beograd. Usaglasili su 2. juna sporazum u 10 tačaka, na osnovu čega su Ahtisari i Černomirdin 3. juna doputovali u Beograd.

Foto: youtube.com/ AP Archive

Prema kasnijim navodima, posebno grubo u Beogradu je tada nastupio Viktor Černomirdin, predstavivši Miloševiću ponuđeno kao ultimatum. Tri dana po potpisivanju Vojnotehničkog sporazuma kod Kumanova počelo je povlačenje snaga Srbije, odnosno SRJ s Kosova i Metohije.

Naredbu o prekidu bombardovanja Havijer Solana, tadašnji generalni sekretar NATO, izdao je 10. juna.

Poslednji projektili pali su 10. juna 1999. u rejonu sela Kololeč, kod Kosovske Kamenice, u 13.30 i na kasarnu u Uroševcu oko 19.35. Bio je to 79. dan NATO agresije na Srbiju, odnosno SRJ.

Agresija na Srbiju zaokružena je jednostranim i protivpravnim proglašenjem nezavisnosti Kosova 17. februara 2008, što su priznale zemlje koje su učestvovale u agresiji 1999.

BONUS VIDEO