SEDAM GODINA TAMNOVALI, NA KRAJU I UBIJENI JER NISU HTELI DA PRIME ISLAM! Danas slavimo Sveta 42 mučenika Amorejska!

SPC 19. marta slavi Sveta 42 mučenika Amorejska.

Svi su bili vojvode vizantijskog cara Teofila.

Kada je car Teofilo izgubio bitku protiv Saracena oko grada Amoreje, Saraceni su zauzeli grad, zarobiše mnoge hrišćane, među kojima i ove vojvode. Ostale hrišćane ili pobiše ili prodadoše u ropstvo, a vojvode baciše u tamnicu gde tamnovahu sedam godina.

Više puta dolazili su muslimanski prvaci, da ih savetuju da prime veru Muhamedovu, no vojvode ne hteše to ni da čuju

Kada su Saraceni govorili vojvodama, da je Muhamed pravi prorok, a ne Hristos, vojvode su ih pitale – ako bi se dva čoveka prepirali o jednu njivu, pa jedan rekao: moja je njiva, a drugi: nije nego moja, pri tom jedan od njih imao mnogo svedoka, da je njegova njiva, a drugi nemao nijednog svedoka osim sebe samog, šta bi vi rekli: čija je njiva?

Odgovoriše Saraceni: zaista, onoga koji ima mnogo svedoka!

– Pravo ste presudili – odgovoriše im vojvode.

– Tako je sa Hristom i Muhamedom. Hristos ima mnoge svedoke, stare proroke, koje i vi priznajete, koji svi od Mojseja, pa do Jovana Preteče svedoče o Njemu, a Muhamed sam za sebe svedoči da je prorok, i nema nijednog svedoka.

Postideše se Saraceni, no tad opet pokušaše da brane svoju veru ovako – da je njihova vera bolja od hrišćanske tvrdeći da je njima  Bog dao pobedu a ne hrišćanima, da im je Bog dao najbolje zemlje u svetu i carstvo mnogo veće od hrišćanskog.

Na to vojvode su odgovorile da ako je tačno ono što Saraceni pričaju, onda bi i idolopoklonstvo egipatsko i vavilonsko i jelinsko i rimsko, kao i ognjepoklonstvo persijsko, bile istinite vere, jer u jedno vreme svaki od ovih naroda pobeđivao je ostale i vladao njima.

– Očigledno je da vaša pobeda i sila i bogatstvo ne dokazuju istinitost vaše vere. A mi znamo, da Bog nekad daje pobedu hrišćanima, a nekad popušta muke i stradanje, da ih ispravi i privede pokajanju i očišćenju od grehova.

Posle sedam godina ropstva vojvode su posečene 845. godine. Tela su im bačena u Eufrat reku, ali su isplivala na drugu obalu gde ih hrišćani sabraše i česno sahraniše.

Veoma rano se zamonašio i sa Prokopijem Dekapolitom, upražnjavao je najviše podvige.

Dok su mu zabijali eksere u telo, molio se Bogu s blagodarnošću.

Oni su bili drugovi Svetog Teodora Tirona.

Prepodobni Gerasim, prema predanju, za vreme časnog posta nije jeo ništa osim što se pričešćivao.