U vremenu koje nas svakodnevno rastrže između prolaznog i večnog, čovek često zaboravi da je njegov boravak na zemlji samo jedan deo puta, a ne njegovo konačno odredište.
Svet u kome živimo nudi mnogo toga što opija i odvlači pažnju – brige, nadmetanja, želje, pohlepu, ali i trenutke radosti, susrete i ljubav. Ipak, u pravoslavnom duhu, čovek je pozvan da se ne vezuje isključivo za ono što je prolazno, već da sve meri merom večnosti.
Sveti oci nas podsećaju da je ovaj život dar, ali i ispit. Nije nam dat da bismo ga potrošili u ispraznim težnjama, već da bismo kroz njega sazrevali, učili se pokajanju, milosrđu i smirenju.
Svaki susret sa drugim čovekom prilika je da pokažemo kakvi smo u dubini duše. Svaka nepravda koju prećutimo ili učinimo, svaka teška reč, svaka gordost, ostavlja trag – ne samo u drugima, već i u nama.
Pravoslavno predanje uči da je čovek putnik. Kao što gost u tuđoj kući treba da pazi na svoje ponašanje, da ne naruši mir domaćina i da iza sebe ne ostavi nered, tako je i hrišćanin pozvan da u ovom svetu živi odgovorno, sa svešću da ništa nije zauvek njegovo.
Sve što imamo, zdravlje, imetak, položaj, dato nam je na upravljanje, a ne u trajno vlasništvo.
Zato su dela važnija od reči, a pokajanje dragocenije od opravdavanja.
Onaj ko razume da je život prolazan, drugačije gleda na uvrede i nepravde. Ne uzvraća zlom na zlo, jer zna da pravda Božija nadilazi svaku ljudsku presudu. Ne gomila bogatstvo kao da će zauvek ostati, jer zna da sa sobom može poneti samo ono što je učinio iz ljubavi.
U tom duhu, opomena protojereja Nikolaja Gurjanova snažno odzvanja u srcu svakog vernika:
„Na kraju krajeva, mi smo sada u gostima, a onda ćemo svi otići kući. Ali samo, dragi moji, muke će nas zadesiti kod kuće, ako smo u gostima učinili nešto loše“.
Duhovno iskustvo Crkve kroz vekove svedoči da Bog ne gleda samo na delo, već na nameru i stanje srca.
Nije dovoljno misliti dobro, potrebno je činiti dobro.
Učenje svetitelja kroz vekove svedoči da se duhovni život ne gradi naglo i spektakularno, već postepeno, kroz male, ali istrajne korake.
Nije vera odsustvo bola, već pouzdanje da bol ima smisao.
POGLEDAJTE JOŠ:
SRPSKA PORODICA SA TEK ROĐENOM BEBOM EVAKUISANA IZ PAKLA TEHERANA! Jedva došli do Turske!
OTVORENA VRATA PAKLA! Jedan od najvećih svetskih dobavljača gasa OBUSTAVLJA PROIZVODNJU, Hamneijeva žena PREMINULA?
AJATOLAH ŠIRAZI POZVAO NA DŽIHAD PROTIV IZRAELA I SAD! Šta znači izdati fetvu, koja je njena snaga i može li ona dovesti do krvoprolića u svetu