Praznik Uspenja Presvete Bogorodice ove godine bio je posebno radostan za jednu pravoslavnu zajednicu u Hjustonu, gde je tokom praznične Božanstvene liturgije 11 ljudi primljeno u Pravoslavnu crkvu. Čak 11 Amerikanaca prešlo je na pravoslavlje na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, tokom praznične liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu.
Među njima su nekadašnji ateisti, pripadnici nedenominacionih hrišćanskih zajednica, mormoni i rimokatolici. Svi su tokom praznične liturgije primili Svetu tajne krštenja i miropomazanja i tako postali članovi Pravoslavne crkve. Starešina parohije, protojerej Josif Hanikat, objavio je ovu radosnu vest na društvenoj mreži X. Krštenja su obavljena u okviru same Božanstvene liturgije, a ne kao zasebno bogosluženje.
Hram Svetog pravednog Josifa pripada Antiohijskoj pravoslavnoj arhiepiskopiji, koja nepokretne praznike slavi po novom, odnosno revidiranom julijanskom kalendaru. Zato je Uspenje Presvete Bogorodice u Hjustonu ove godine proslavljeno 15. avgusta, dok će se u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Velika Gospojina proslaviti 28. avgusta. Reč je o istom prazniku, a razlika u datumu posledica je različitog kalendara.
Parohija Svetog pravednog Josifa osnovana je 1993. godine radi misionarskog rada u zapadnom delu Hjustona i Kejtiju, a osnovalo ju je pet porodica iz matične parohije Svetog Georgija.
Već naredne godine parohija je imala 11 porodica. Vernici su se tada okupljali u iznajmljenom plesnom studiju, gde su koristili i ikonostas koji su dobili na poklon. U novembru 1994. godine otac Metju Mekej postavljen je za prvog sveštenika misionarske parohije, koja je dobila ime po Svetom pravednom Josifu Zaručniku.
Zajednica je potom nastavila da raste. Najpre je na kupljenom zemljištu podigla višenamensku zgradu, a kada je broj porodica dostigao 50, sagrađen je i tradicionalni hram u vizantijskom stilu, sa osnovom u obliku krsta. Hram je 2004. godine osveštao episkop Vasilije.
Danas parohija Svetog pravednog Josifa okuplja oko 100 porodica. Otprilike polovinu čine ljudi koji su pravoslavci od rođenja, dok su drugi pravoslavnu veru primili kasnije u životu.
Zajednica je po poreklu svojih vernika veoma raznolika. U njoj žive pravoslavci arapskog, ruskog, grčkog, rumunskog i gruzijskog porekla, kao i vernici teksaško-meksičkog nasleđa.
Za ovu hjustonsku parohiju ovogodišnja Velika Gospojina zato je bila posebno svečan dan. Na jedan od najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici, 11 ljudi odlučilo je da svoj život nastavi u pravoslavnoj veri.
U hramu Svetog apostola Pavla u Tupelu vernici su prisustvovali radosnom događaju u kojem je više ljudi započelo novi život u pravoslavnoj veri.
U pravno-bogoslovskoj analizi grčki mitropolit objašnjava zašto, prema učenju Pravoslavne crkve, zahtev za brisanje iz Knjige krštenih nije prihvatljiv.
Jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava zbog čega nije dobro birati kuma samo zbog formalnosti i šta je najvažnije u hrišćanskom vaspitanju deteta.
Susret jereja Leonida Bratkova sa sedamdesetogodišnjom Anom otvorio je pitanje da li je krštenje samo utočište pred smrću ili poziv na promenu i oproštaj.
POGLEDAJTE JOŠ:
HITNA EVAKUACIJA ZBOG POŽARA! Vatra sve bliža kućama: Proglašena vanredna situacija u Beloj Crkvi, ugrožena bezbednost ljudi!
Stavite so u teglu i dodajte ovaj sastojak: Dom će mirisati kao luksuzni hotel
SVEŠTENIK DOŠAO U BOLNICU DA KRSTI ŽENU NA SAMRTI, A ONDA ZBOG OVE STVARI ODBIO: Krštenje nije polisa osiguranja